Nacrtao je haljinu u koju su Merilin zašili da bi pevala Kenediju, a onda je pedeset godina pisao vidljivost Šer

Kada je Merilin Monro pevala „Happy Birthday, Mr. President” Džonu Kenediju 1962. godine, haljina koju je nosila bila je toliko uska da su je zašili u nju. Tu haljinu potpisao je Žan Lui. Skicu je nacrtao dvadesettrogodišnji ilustrator u njegovom studiju - Bob Meki.

Meki je umro četrnaestog septembra u osamdeset sedmoj godini. Rođen je u Kaliforniji 1939. godine, radio je sa Edit Hed u Paramauntu, i za jedanaest godina na The Carol Burnett Show izgradio reputaciju koja će ga pratiti doživotno - „sultan šljokica”.

Šer ga je nosila, on je napisao rečnik

Ako postoji jedan odnos koji objašnjava njegovu karijeru, to je onaj sa Šer. Skoro svi njeni izgledi koje ljudi mogu da prizovu iz sećanja su njegovi - uključujući i onaj sa Oskara 1986. godine, kada se pojavila u nečemu što Akademija očigledno nije očekivala. To nije bio kostim; to je bila izjava o tome ko određuje granicu pristojnog.

Spisak žena koje je oblačio čita se kao pregled američke pop-muzike: Dajana Ros, Vitni Hjuston, Tina Tarner, Doli Parton, Madona, Elton Džon. Devet nagrada Emi. Tri nominacije za Oskara. Ulazak u Kuću slavnih Televizijske akademije. I Toni 2019. godine za najbolji kostimografski dizajn za The Cher Show - priznanje koje je stiglo pedeset godina pošto je počeo.

Ono što ga je činilo drugačijim

Moda nas uči da je elegancija uzdržanost. Meki je radio na suprotnoj pretpostavci: da scena traži da odeća bude vidljiva iz poslednjeg reda, i da žena koja stoji tamo ima pravo da zauzme više prostora nego što joj je predviđeno. Šljokice, perje, transparentnost - to su bili alati za vidljivost, ne za skandal. Skandal je bio nuspojava.

Njegove Barbi-lutke bile su ista ideja u manjem formatu: kolekcionarski predmeti koji se nisu pravili za decu, nego za odrasle koji znaju da je dizajn potpis.

Sada Majli Sajrus, Zendaja i Sabrina Karpenter vade njegov arhiv i nose ga kao nov. To je najčistiji pokazatelj koliko je daleko išao - kada nešto napravljeno pre pedeset godina može da se pojavi na crvenom tepihu danas i niko da ne pita iz koje je decenije.