Medicinska sestra sa deset godina staža u zdravstvu nije uspela da dobije lekara kada joj je zatrebao. To je rečenica koja objašnjava celu priču Ljubice Šavreske iz Ohrida - žene koja zna kako sistem funkcioniše iznutra, i koja je ipak ostala bez pomoći u 24. gestacijskoj nedelji.

Svoje svedočenje iznela je javno, obraćajući se direktno Ministarstvu zdravlja i ministru. Tvrdi da je sa jakim bolovima i krvarenjem tražila pregled u više ustanova - od Ohrida, preko Struge, do Skoplja. Trudnoća se završila gubitkom ploda.

Put koji opisuje

Prema njenom iskazu, u ginekološkoj hitnoj pomoći u Ohridu dobila je dvominutni ultrazvuk i objašnjenje da bol dolazi od položaja ploda. Tvrdi da je potom lekar poručio osoblju da ga ne bude zbog takvih stvari u 3:30 časova, osim ako ne počne porođaj. U Strugi su joj rekli da se možda radi o bubrežnoj kolici. Tek sledećeg dana, nazad u Ohridu, utvrđen je skraćen grlić materice od 13 milimetara - i preporuka da ide u Skoplje.

U Skoplju se, tvrdi ona, stanje pogoršalo obilnim krvarenjem i jakim bolovima, a na njena pitanja o kontrakcijama i o serklažu dobijala je neodređene odgovore. Na kraju je, preko ličnih veza, stigla do privatne bolnice gde je, kako kaže, odmah primljena i dobila terapiju, ispitivanja i psihološku podršku.

Njena rečenica koja je ostala: ne traži privilegiju, nego sistem u kome niko neće morati da moli za privilegiju da bi bio spasen.

Dve verzije

Univerzitetska klinika za ginekologiju i akušerstvo formirala je internu komisiju za kontrolu kvaliteta koja će razmotriti slučaj. Istovremeno, deo njenih navoda odbacuje. Iz Klinike tvrde da je pacijentkinja dobila odgovarajuću terapiju i da ni u jednom trenutku nije bila u životno ugrožavajućem stanju, kao i da je otišla na sopstveni zahtev, protivno lekarskom savetu.

Prema verziji Klinike, primljena je 10. septembra u 03:22 časa, u 24+2 gestacijskoj nedelji, sa pretećim prevremenim porođajem i skraćenim grlićem materice. Urađeni su transabdominalni i transvaginalni ultrazvučni pregled, laboratorijske analize i urinokultura, a zatim je ordinirana simptomatska i tokolitička terapija po protokolu. Pri prijemu je zabeleženo oskudno tamnocrveno krvarenje - tamo gde pacijentkinja govori o obilnom.

Dakle, dve strane se razilaze tačno na mestu gde se sve odlučuje: koliko je teško bilo stanje i da li joj je neko objasnio šta joj se dešava. Jedna strana ima dokumentaciju. Druga ima samo sećanje na sate u kojima je čekala.

Ko će to utvrditi

Ministarstvo zdravlja inicirao je zahtev Državnom sanitarnom i zdravstvenom inspektoratu za vanredni nadzor nad postupanjem ustanova i osoblja. Posle inspekcijskog nadzora, resor najavljuje formiranje komisije za stručni nadzor nad radom zdravstvenih radnika uključenih u lečenje. Ako se utvrde propusti, kaže Ministarstvo, postupiće u skladu sa propisima.

To je tačna procedura - i ona počinje pošto je Šavreska progovorila javno. Pitanje nije da li će inspektorat obaviti svoj posao. Pitanje je koliko je pacijentkinja bez deset godina staža u zdravstvu i bez javnog glasa prošlo kroz istu noć, a da niko nije formirao komisiju za njih.