Evropska unija ušla je u završnu fazu uvođenja digitalnog evra, koji treba da postane stvarnost do 2029. godine. I iako zvuči kao tema rezervisana za evrozonu, pitanje je direktno i za nas - hoće li moći da ga koriste i Makedonci?

Digitalni evro je digitalna verzija postojeće valute, izdata i garantovana od Evropske centralne banke. Ne dolazi da zameni gotovinu i banke, već da ih dopuni. Cilj je jasniji nego što izgleda - smanjiti zavisnost Evrope od stranih, uglavnom američkih platnih sistema, koji danas vladaju sa preko 60 procenata kartičnih transakcija.

Za Makedoniju, kažu, prihvatanje je „praktično neizbežno". Domaće banke najverovatnije će postati posrednici preko kojih će građani pristupati digitalnim novčanicima preko mobilnih aplikacija. Koristi bi bile opipljive: brže i jeftinije međunarodne transakcije, jednostavnije plaćanje pri putovanju, brži transferi novca iz inostranstva i niži troškovi za izvozne kompanije.

Paralelno, i Makedonija je razmišljala o sopstvenom digitalnom denaru. Premijer je 2024. to nazvao „zasad samo idejom", iako sa optimizmom da bi zemlja mogla da predvodi u regionu, a Narodna banka počela je preliminarnu analizu još 2022.

Pitanje koje ostaje jeste ono što se uvek krije iza tehnološkog napretka: ko će kontrolisati podatke? Digitalni novac znači i digitalni trag za svaku popijenu kafu. Udobnost je stvarna, ali stvaran je i rizik od totalnog nadzora. Pre nego što potrčimo za novom valutom, vredi pitati - ko će gledati u nju dok mi plaćamo?