Dok Vašington zateže rat za čipove sa Kinom, Evropa je prvi put glasno rekla da neće ćutati. Holandski ministar trgovine Sjord Sjordsma otputovao je u Vašington ove nedelje da se sretne sa američkim sekretarom za trgovinu i članovima Kongresa, i to sa jednim ciljem - da zaustavi predlog zakona MATCH Act, koji bi kineskim proizvođačima čipova zabranio pristup zapadnoj opremi.

Zašto baš Holandija diže glas? Zato što udar pada direktno na ASML - holandsku kompaniju koja je najvrednija u celoj Evropi i jedina na svetu koja pravi sofisticirane mašine za litografiju kojima se izrađuju najnapredniji VI-čipovi. Kada jedna zemlja ima jedinu fabriku za najvažniji alat digitalne ere, onda tuđi zakoni odjednom postaju tvoj problem.

„Izuzetno je što dolazim ovamo da iznesem naše zabrinutosti pred Kongresom", izjavio je Sjordsma. „Ulozi za Holandiju možda su veoma visoki." A i jesu - Kina učestvuje sa 19 procenata u prodaji sistema ASML-a. Zakon bi otišao dalje od sadašnjih ograničenja i obuhvatio i manje napredne mašine, ne samo najnaprednije koje su i onako godinama zabranjene za Kinu.

Predlog, unet u aprilu, još nije prošao glasanje u Kongresu i verovatno će morati da se ugnezdi u neki veći paket da bi prošao. Ali sama činjenica da evropski ministar leti preko okeana da brani sopstvenu kompaniju od američkog zakona govori sve o tome gde se premestila prava moć - u mašine koje prave čipove.

Za čitaoca na Balkanu ovo nije daleka priča. Kada se dva najveća igrača tuku za tehnološku prevlast, male ekonomije završavaju na marginama tuđih odluka - kupuju skupo, dobijaju poslednje i nemaju reč u pravilima. Evropa bar ima jedan adut na stolu. Pitanje je da li će ga iskoristiti da sebi obezbedi mesto, ili samo da preživi još jedan krug.