Zamenik ministra spoljnih poslova Zoran Dimitrovski na TV21 ponovo je otvorio temu za koju u Skoplju svi su umorni, ali svi je posećuju: Bugarska i Ustav. "Bugari će postati deo Ustava - ali samo kada vidimo pruženu ruku u odnosu na prava Makedonaca u Bugarskoj i garancije za identitetska pitanja."

Rečenica nosi celu strategiju. Skoplje već dve godine gradi novu diplomatsku liniju: identitetska pitanja ne mogu biti uslov za integraciju u EU. Dimitrovski to govori otvoreno. I povezuje: mi smo spremni za ustavne izmene, ali ne pod sofijskim uslovima.

Određeno pitanje: registracija makedonskih udruženja u Bugarskoj. To je praktična stvar koja ne traži ni ustav ni saglasnost o istoriji. Samo dobra volja sa bugarske strane. Sofija to do sada sistematski odbija. "Makedonska udruženja" u Bugarskoj uporno se odbijaju pravnim tvrdnjama da "makedonska manjina" ne postoji.

Dimitrovski je dodao nešto važno. Da pitanja istorije i identiteta su "kompleksna i traže duži vremenski period". Zajedničke komisije mogu raditi "decenijama". Time naša diplomatija priznaje stvarnost: u ovom mandatu, i u sledećem, i možda i u trećem, neće se rešiti pitanje za Goceta Delčeva ili za reči u knjigama.

Bugarska strana koristi pravo veta kao instrument. Ne samo na nivou pristupanja EU. Dimitrovski je naznačio da je "Sofija spremna da ga koristi i šire - čak i van formalnog procesa". To je poruka za Brisel, ne samo za Skoplje. Bugarska dobija poseban status u evropskoj politici - država koja može da blokira kada hoće.

Balkan ovo gleda sa mešanom rezervom. Sa jedne strane - simpatija za Skoplje jer svaka država u regionu ima svog "veto suseda". Sa druge strane - sumnja da retorika, bez konkretne strategije, samo odgađa rešenja. Kada jedna država decenijama gleda u isti zid, pitanje je da li je zid previsok ili smo mi previše nizki.