Upoznali su se kao tinejdžeri. On je imao 18 godina kada su se venčali, ona je već bila trudna, a komšiluk im nije davao veliku šansu. Četrdeset godina kasnije, četvoro dece i nekoliko unuka kasnije, Havijer Labandon - španska publika ga zna kao El Arebato - i njegova supruga Rosio se razdvajaju.

Nema trećeg lica, nema skandala, nema noćne fotografije koja sve objašnjava. Prema španskoj štampi, veza se jednostavno istrošila. To je najneinteresantnija verzija jednog rastanka i baš zato je najverovatnija.

Ono o čemu se pregovara nije ljubav, nego knjigovodstvo

Zanimljiv deo ove priče počinje tamo gde obično prestaje pažnja. Njih dvoje već imaju odvojene advokate, a spor nije oko toga ko je koga više voleo. Spor je oko novca.

Rosio, kako se piše, smatra da joj sleduje doživotno izdržavanje zato što najverovatnije nije mogla da radi dok je on gradio karijeru, pa nema ni dovoljno staža za svoju starost. On joj je, pak, ponudio kuću u Zahari de los Atunes i izdržavanje za decu. Advokati sada pregovaraju kako bi izbegli sud.

Karijera jednog, staž nikoga

Ovo je deo koji vredi pročitati dvaput. Čovek koji je u jednom intervjuu rekao da je ona odgovorna za sve njegove uspehe, da ga ona drži na zemlji i daje mu svetlost, sada preko advokata raspravlja koliko vredi ta uloga.

I tu priča prestaje da bude španska. Koliko žena u našem regionu ima istu biografiju - četrdeset godina domaćinstva oko nečije karijere, nula uplaćenih doprinosa, i penzija koje nema zato što posao nije bio prijavljen kao posao? Kada to funkcioniše, niko ga ne broji. Kada prestane da funkcioniše, dolazi knjigovođa.

Godine 2019. proslavili su 30 godina braka u jednoj hasijendi kod Sevilje, sa obnovljenim zavetima, sa gostima, sa fotografima. Od tada je prošlo šest godina. Razlika između tada i sada nije u tome ko se promenio, nego u tome što kada se peva na proslavi niko ne pita čiji je staž.