Postoji jedan trenutak na svakom venčanju koji mladenci kasnije ne mogu da opišu zato što ga nisu videli. To je koktel pre večere - deo koji se najduže planira i najmanje doživljava. Španska dizajnerka Laura Korsini, osnivačica modnog brenda Bimani, četiri godine kasnije to navodi kao jedinu stvar koju bi promenila.

Haljina iz 1958. i sto sati rada da se vrati u život

Venčala se 30. jula 2022. godine u Komiljasu, Kantabrija - mestu gde su se upoznali i gde ju je zaprosio u oktobru 2021. Ceremonija je bila u crkvi „Sveti Adrijan” u Ruisenjadi.

U crkvu je ušla u venčanici svoje bake Karmine, sašivenoj 1958. godine. Krem boja, okrugli dekolte, francuski rukavi, A-kroj. Dizajnerka Fatima Gonzalez uložila je preko sto sati rada da je obnovi. Korsini za nju kaže da je bezvremenska i da joj je te večeri približila baku.

Sto sati restauracije nije sentimentalnost. To je odluka da se potroši više truda na nešto staro nego što bi koštalo nešto novo - što je suprotno od svega što svadbena industrija prodaje.

Druga haljina za večeru, treća za ples

Za prijem je obukla haljinu od prirodne svile i francuskog tila sa preko dvanaest slojeva, u koju je utkana stara porodična mantilja. Opisuje je kao kroj u kojem se osećala vrlo udobno. Za ples - haljinu sopstvenog brenda, sa šljokicama i velikom organza mašnom na gornjem delu.

Nakit je bio od druge bake - minđuše i broš. Prsten sa smaragdom okruženim dijamantima dizajnirali su suprug i njegova majka.

Buket koji je svekar sakupio istog jutra

Najlepši detalj u celoj priči ne košta ništa. Buket je napravio njen svekar Hesus Ibanjez, pejzažni arhitekta, na jutro venčanja - otišao je na polje i svojim rukama isekao svaku granu paprati i eukaliptusa. Korsini kaže da bi tim rukama ponovo poverila sve.

Isti čovek je uredio i šator za prijem. Muziku su pokrili domaći: njen brat Nikolas svirao je klavir dok je ulazila u crkvu, a suprug Havijer nastupio je sa svojim bendom na prijemu.

Savet koji vredi više od svega ostalog

Upitana šta bi uradila drugačije, odgovara konkretno: nije uživala u aperitivu koliko je želela. Svaki detalj bio je pripremljen sa pažnjom, a ona nije stigla ni da vidi kako je sve ispalo. Između fotografija i pozdravljanja sa gostima, večera je došla a da nije probala zalogaj. Od tada svakom mladom paru to preporučuje: da to zapišu i zaista uživaju u tih poslednjih pola sata.

Za jedno venčanje to je sve što vredi naučiti iz tuđeg iskustva. Ostalo - šator, cveće, gosti, keteringlo - čuvaće fotografije. Tih trideset minuta nema ni na jednoj fotografiji, i baš njih niko ne pamti.