Sto četrdeset sedam ljudi trenutno prima penziju iz drugog stuba. Prosečan iznos je 9.878 denara mesečno. To su svi korisnici sistema koji radi od 2006. godine i u kojem je nakupljeno preko 3,4 milijarde evra na individualnim računima oko 638.000 osiguranika.

Brojka od 147 zvuči malo, i to je tačno - sistem još sazreva. Do 2030. godine očekuje se da će korisnika biti između četiri i pet hiljada. Ali upravo sada, kada su prve isplate počele, otvara se pitanje šta će biti sa tim novcem.

Nacionalizacija kao rešenje za godinu i po

Asocijacija društava za upravljanje penzijskim fondovima izašla je sa jasnom pozicijom: sredstva u drugom stubu su lična imovina, nasleđuju se i uživaju viši nivo zaštite, bez obzira da li je reč o osiguranju u radnom veku ili posle penzionisanja.

„To je samo kratkoročno rešenje koje neće rešiti dugoročne probleme”, kažu iz asocijacije o predlozima za prenošenje sredstava u državni fond. Njihova procena je da bi taj novac pokrio budžetski deficit za period od godinu i po do tri godine. Posle toga - isti problem, ali bez fonda.

Prosečan godišnji prinos obaveznih penzijskih fondova od uvođenja iznosi preko 5,5 odsto. Od ukupno akumuliranih sredstava, preko milijarde evra predstavlja dodatu vrednost raspoređenu na individualne račune.

Osamdeset do devedeset odsto ispod minimalne penzije

Ovde priča postaje složenija od sopstvenog saopštenja. Premijer Hristijan Mickoski najavio je razmišljanje o penzijskoj reformi i sugerisao da bi korisnici drugog stuba mogli da budu razočarani stanjem svojih računa.

I brojke nisu na strani optimizma: procenjuje se da bi 80 do 90 odsto budućih penzionera u periodu 2030-2032. godine moglo da dobije penziju ispod zakonskog minimuma, što bi ponovo tražilo državnu doplatu.

Dakle, obe strane imaju po jednu tačnu tvrdnju. Fondovi su u pravu da je nacionalizacija privremena zakrpa. Ali i kritike imaju osnov kada kažu da sistem u kojem će skoro devet od deset korisnika pasti ispod minimuma ne ispunjava sopstvenu obećanu ulogu.

Predlog: više fondova umesto jednog

Iz asocijacije predlažu multifondovske portfolije prilagođene starosti osiguranika i agresivnije investicione strategije za mlađe članove - one koji imaju još dvadeset ili trideset godina do penzije i mogu da podnesu veći rizik za veći prinos. Spominje se i jačanje dobrovoljnog osiguranja.

Vlada, pak, čeka rezultate tri nezavisne analize pre nego što odluči kakvu reformu će sprovesti.

Tri analize, dve suprotstavljene pozicije i 638.000 ljudi čiji novac je predmet debate. Jedino oko čega se svi slažu jeste da sistem kakav je postavljen neće proizvesti dovoljne penzije. Razlika je samo u tome ko treba da plati taj deficit - i kada.