Vlada je smanjila porez na dodatu vrednost za goriva sa 18 na 10 procenata. Mera važi od 15. do 28. septembra - tačno četrnaest dana. I dok naslov zvuči kao olakšanje za sve, računica govori nešto drugo: dizel će pojeftiniti za oko dva denara, a benzini će poskupeti za oko tri i po.

Da, pročitali ste tačno. Porez pada, a benzin poskupljuje.

Zašto manji porez ne znači jeftinije gorivo

Objašnjenje nije političko, nego aritmetičko. PDV je samo jedna stavka u strukturi maloprodajne cene. Krajnja cena zavisi i od berzanske cene derivata, deviznog kursa, transporta i skladištenja, akcize, marži i metodologije Regulatorne komisije za energetiku.

Dodatno, smanjenje poreske stope za osam procentnih poena ne znači da cena na pumpi pada za osam procenata. Ako osnovica ostane ista, prelazak sa 18 na 10 procenata smanjuje krajnji iznos za oko 6,8 odsto. A kada u međuvremenu rastu nabavne cene, deo poreskog olakšanja troši se samo da bi se sprečilo još veće poskupljenje.

Prema vladinim proračunima, kod dizela umesto očekivanog poskupljenja od oko pet denara treba da dođe do smanjenja od oko dva - što znači ukupan amortizujući efekat od oko sedam denara po litru, uz novu cenu od oko 99 denara. Kod benzina niži porez samo ograničava rast: EUROSUPER BS-95 se očekuje da košta oko 100,5 denara po litru, a BS-98 oko 102,5 denara.

Argument sa susedima

Premijer Hristijan Mickoski brani meru time što je cena nafte na svetskim berzama premašila granicu od 100 dolara za barel i što Makedonija i dalje ima niže cene od susedstva. „Da li je ona niska kada plaćate 95-96 denara po litru dizela ili 100 denara? Nije, ali je jeftinija od one koju plaćaju u susedstvu”, izjavio je on.

To je tačno poređenje i nevešt argument istovremeno. Čovek koji puni rezervoar ne plaća razlikom u odnosu na Albaniju - plaća denarima iz svoje plate. Opozicija traži da PDV na goriva padne na pet procenata i da se akciza potpuno ukine, ocenjujući da je mera zakasnela i polovična.

Četrnaest dana

Najslabija tačka mere je njen rok. Dve nedelje su dovoljne da se preživi najoštriji udar, ali nedovoljne da kompanije pomere svoje računice. Prevoznik koji planira tromesečne ugovore neće promeniti cenu usluge zbog četrnaestodnevnog poreskog predaha.

Region koristi različite mehanizme. Srbija interveniše preko akcize - za period od 14. do 20. septembra akciza za dizel utvrđena je na 55,53 dinara, a za benzin na 54 dinara. Crna Gora je u martu smanjila akcizu za 50 odsto, čime je dizel umesto za oko 31 cent poskupeo za oko četiri. Albanija ima uslovni mehanizam koji se aktivira kada cena premaši unapred utvrđen prag. Makedonski model kombinuje akcizu i PDV.

Nijedan od tih modela ne menja osnovnu računicu: zemlja koja uvozi energente ne može trajno da se izoluje od svetske cene. Poreske mere odlažu udar - ne uklanjaju ga.

Pravi test nije cena 15. septembra. To je 29. septembar, kada povlašćena stopa ističe. Ako nafta dotad nastavi da poskupljuje, vraćanje PDV-a na 18 procenata znači nov skok na pumpama - i novo pitanje na koje će Vlada tek morati da odgovori. Do tada bi bilo dobro objaviti i koliki prihod budžet gubi i odakle se nadoknađuje razlika, jer svaku intervenciju u energetskoj krizi neko plaća.