U Negotinskom kraju i u Tikvešu grožđe ostaje po vinogradima. Vranac se ne otkupljuje, a deo vinogradara već je počeo da seče i kopa sopstvene zasade - loze u koje su ulagali godinama.

Opozicija traži od Vlade hitnu intervenciju i predlaže tri konkretne mere: povećanje otkupne cene za pet denara po kilogramu, ukidanje osmoprocentnog popusta koji se, prema njima, traži pri bržoj isplati, i interventni otkup crnog grožđa koje ostane neprodato od strane države.

Kada vinogradar seče sopstveni vinograd

Slika vinogradara koji kopa lozu nije politička metafora. To je ekonomska presuda. Vinogradarski zasad traži tri do četiri godine pre nego što da pravi rod; niko ga ne uništava iz inata. Uništava se kada račun više ne može da se zatvori - kada trošak održavanja premaši sve što rod može da donese.

I to nije problem jedne berbe. Izvađena loza se ne vraća jednom boljom sezonom. Kada Tikveš izgubi deo zasada, tog dela nema narednu deceniju - a Tikveš je ono što ime „makedonsko vino” čini da znači nešto izvan granica.

Tišina lokalne politike

Iz opozicije postavljaju i pitanje gde je negotinski poslanik u trenutku kada je vinogradarima najpotrebniji, podsećajući da je taj isti, dok je partija bila u opoziciji, snimao video-snimke i žestoko napadao tadašnje politike prema vinogradarstvu.

To je star balkanski obrazac i nije vezan za jednu partiju. Vinogradarsko pitanje je glasno kada se je u opoziciji i tiho kada se dođe na vlast. Svake jeseni ista priča se ponavlja sa zamenjenim ulogama, a vinogradar stoji na istom mestu sa istom berbom.

Ono što vinogradarima nedostaje nije saosećanje. To je otkupna cena koja pokriva rad i kupac koji će se pojaviti pre nego što grožđe propadne. Spor oko pet denara po kilogramu u Vladi i Skupštini traje nedeljama. U vinogradu, te nedelje su razlika između berbe i bagera.