Pitanje koje svako sebi postavlja pre nego što počne: imam tri hiljade evra, šta da renoviram? Enterijerni dizajner David Gonzales daje jedini odgovor koji ima smisla - sa tri hiljade se ne renovira, nego se bira. „Sa 3.000 evra trenutno ne bih pokušavao mnogo da renoviram, budžet bih koncentrisao na dve veoma vidljive intervencije.”

To je savet koji cela industrija oko renoviranja ne želi da čuje, zato što živi od suprotnog - od toga da ti kaže da sve ide zajedno i da manje nema smisla.

Četiri stvari koje zaista menjaju kuću

Gonzales ih nabraja: zidovi, osvetljenje, vrata i pod. Sve ostalo dolazi posle. I dodaje pravilo koje vredi zapisati: „Ne radi se o menjanju mnogo stvari, nego o menjanju onih koje se najviše vide.”

Zidovi su na prvom mestu, ali ne onako kako većina misli. „Ja bih izabrao da radim na zidovima, ali ne samo da ih farbam u belo: uneo bih boju, neku lajsnu ili dobro izabranu tapetu.” Cena za tu stavku ide od 2.500 do 6.000 evra, zavisno od površine. Lajsne i tapete, postavljene na pravom mestu, prema njemu mogu potpuno da promene percepciju stana.

Svetlo je najjeftinija velika promena

Osvetljenje košta od 500 do 1.000 evra i jedina je stavka na spisku koja za te pare menja ceo prostor. Ne radi se o novoj instalaciji - radi se o tome gde pada svetlo i koliko je toplo. To je ono što ljudi osećaju kada uđu u sobu i kažu da im je prijatno, a ne znaju zašto.

Vrata: lakiraj pre nego što baciš

„Vrata imaju ogromnu vizuelnu težinu”, kaže dizajner. Ako su vrata dobra, lakiranje košta od 300 do 500 evra po vratima i jedna je od najisplativijih intervencija uopšte. Ako ne vredi da se spasavaju, nova vrata sa postavljanjem idu od 500 do 1.000 evra. Razlika je dvostruka, a rezultat je često isti - pa je prvo pitanje da li su stara uopšte loša.

Kuhinja i kupatilo bez rušenja

Ažuriranje kuhinje uz zadržavanje postojećih elemenata - novi frontovi, ručke, radna ploča i osvetljenje - košta od 3.000 do 9.000 evra. Osvežavanje kupatila bez rušenja, sa novim nameštajem ispod lavaboa, ogledalom, baterijama i svetlom, ide od 2.500 do 7.000. U oba slučaja logika je ista: menja se ono što se vidi i dodiruje, a ne ono što je iza zida.

Gde ne sme da se štedi

Tu je Gonzales kategoričan i vredi shvatiti ozbiljno: ne štedi se na instalacijama i na radnoj snazi. „Loša instalacija na kraju ispadne veoma skupa.” To je rečenica koju svako ko je jednom imao procurelu cev iza nove pločice razume bez dodatnog objašnjenja.

Znači sa tri hiljade: oko 2.000 do 2.500 za zidove i 500 do 1.000 za svetlo. Dve stavke. Ništa se ne ruši, ništa se ne menja u temelju.

Kod nas renoviranje obično počinje rušenjem zato što je rušenje vidljivo i stvara osećaj da se nešto dešava. Posle nekoliko meseci pare su potrošene na stvari koje niko ne vidi, a soba i dalje izgleda isto. Dizajner zapravo govori suprotno: počni od onoga što oko uhvati za dve sekunde, a iza zida ulazi samo kada zaista moraš.