Postoji gen koji nekim ljudima dozvoljava da spavaju manje od šest sati i normalno funkcionišu. To je istina. Ali psiholog Nurija Roure, specijalista za poremećaje spavanja, ne propušta da doda: šansa da imaš taj gen je veoma mala. Većina ljudi koji tvrde da im je dovoljno šest sati - jednostavno su navikli da funkcionišu polu-budni.

Standard je 7-8 sati za odrasle. Tok noći prolazi kroz 4-5 ciklusa, pri čemu REM faza počinje oko 90 minuta nakon zaspivanja. Da bi se izgradio dovoljan pritisak za spavanje - telo mora da bude budno približno 16 sati. Mešanje tog ritma je razlog zašto ponoćni sportski trening ili rad do 2 sata noću narušavaju san sledećeg dana.

Po Rourei, anksioznost i ubrzano življenje stoje iza 70 odsto razloga za loš san. Dijagnoza „nesonica" se postavlja kada se problem javlja minimum tri noći nedeljno, kada zaspivanje traje više od 30 minuta ili kada su buđenja u toku noći produžena. To nije „samo loša noć" - to je medicinski fakt.

Ono na šta stručnjaci ukazuju: većina ljudi ne zna da spavaju loše zato što to ne mere. Ako se budiš umoran, ako je kafa obavezna za funkcionisanje pre 10 sati - telo ti je već nešto kazalo. Pitanje je da li slušaš.