Postoji predstava o tome šta jede vrhunski fudbaler, i ta predstava izgleda kao kuvane pileće grudi na beloj tanjiri, bez soli, bez zadovoljstva, kao kazna. Toskana Vijar, nutricionistkinja španske reprezentacije, sedam godina osporava tu sliku najjednostavnijim mogućim argumentom: „Ono što jedu fudbaleri je superukusno, nema nikakve veze sa tužnim kuvanim pilećim grudima na pari.”

Vijar je govorila posle osvajanja Svetskog prvenstva protiv Argentine. Prvo što je rekla bilo je: „Zasluga nije moja.” To je rečenica koja se u tom sportu retko čuje od nekog ko ima ime u stručnom štabu.

Praktično, njen posao izgleda drugačije od onoga što mnogi zamišljaju. Na velikim takmičenjima ne servira se jedan obrok za sve, nego švedski sto sa rasponom kakav većina restorana nema. Na njemu završavaju riba kalkan, rebra, kuvana sočiva, pasta karbonara, pikantno povrće sa paradajzom, punjeni patlidžani, menestra. Ima i seviče, pirinač sa tri ukusa, karpačo. Nijedno od tih jela ne izgleda kao režim.

Ključ je u tome što meni nije univerzalan. Svaki igrač dobija svoj plan, prema poziciji, minutima, povredama, težini i onome što mu telo traži tog meseca. Kuhinja priprema sve varijante istovremeno, a igrač ne mora da razmišlja - uzme ono što mu je odabrano.

Najinteresantniji deo njene filozofije je ono što u njoj nedostaje: zabrane. „Nema zabranjenih namirnica i, s vremena na vreme, potrebno je da sebi dozvoliš kapric da bi se isključio”, kaže Vijar. Pica, šampanjac, suši, burgeri - sve to ulazi u račun, planirano, a ne kao prekršaj. Razlog nije popustljivost, nego psiha. Čovek koji mesecima živi u zatvorenom režimu ne izdržava na disciplini bez malog otvora.

A režim je zaista zatvoren: „Skoro je kao Veliki brat, jer smo tokom Mundijala proveli 53 dana zajedno, 24 sata”, kaže ona. Pedeset tri dana u istoj zgradi, sa istim ljudima, sa istom kuhinjom.

Ovo nije savet za vrhunske sportiste. To je savet za svakoga ko je nekad počeo režim u ponedeljak i prekršio ga u četvrtak, a onda odustao potpuno jer „već sam pokvario”. Stručni štab svetskog šampiona smatra da je kod čoveka koji vežba svaki dan razumnije planirati kapric nego se pretvarati da ga neće biti.