Kada umre emir, svet šalje telegrame. Kada prođe mesec dana od smrti, porodica ide na odmor. Obe stvari su istinite i nijedna nije skandal, ali zajedno govore nešto o tome kako izgleda žalost kada imaš neograničen budžet i privatni avion.

Katarska dinastija Al Tani izgubila je emira-oca Hamada bin Kalifu 12. jula. Sahrana je bila od onih koje ostaju u sećanju - sin, aktuelni emir Tamim bin Hamad Al Tani, lično je nosio kovčeg, kako nalaže tradicija. Saučešća su stigla od Čarlsa Trećeg, od Abdulaha Drugog od Jordana, od Felipea Šestog. Kraljica Ranija od Jordana nije se zadovoljila telegramom nego je otputovala do palate Al Vajba, petnaestak kilometara zapadno od Dohe, da lično kaže nekoliko reči udovici, šeiki Mozi bint Naser.

Tačno mesec dana kasnije, deo iste porodice - uključujući i aktuelnog emira - primećen je na aerodromu Son Sant Žoan na Majorki. Razlog: pomračenje Sunca. Isti događaj zbog kojeg je i španski kralj Felipe ostao na ostrvu, budući da mu je astronomija oduvek bila slabost.

Majorka je tog dana skupila više kruna nego neki samiti. Osim Katarana, pomračenje su sa ostrva gledali i članovi dubaijske dinastije Al Maktum, smešteni u hotelu Džumeira u Port de Soleru - objektu koji pripada Dubai Holdingu, investicionom konglomeratu šeika Mohameda bin Rašida Al Maktuma. Znači, gostuju kod sebe. I to je cela priča o tome kako te porodice funkcionišu u Evropi.

Španska štampa je ovo upakovala kao dirljivu vest: priroda pomaže da se preboli bol, kosmos kao uteha. Možda. Ali postoji i prozaičnije čitanje - kada ceo svet gleda gore u isto vreme, to je retka prilika da budeš u inostranstvu, da te snimaju kamere, a niko da te ne pita zašto nisi kod kuće.

Ono što se ovde zaista vidi nije žalost, nego geografija moći. Zalivske monarhije decenijama kupuju nekretnine, hotele i klubove na španskoj obali, a Majorka odavno nije samo turistička destinacija - ona je adresa. I kada se desi nešto što ceo svet gleda, pokazuje se ko ima kuću tamo gde je pogled najbolji.

Za balkanskog čitaoca, najzanimljiviji detalj nije ko je gde letovao, nego koliko se tiho sve to odvija. Nijedno zvanično saopštenje, nijedna konferencija za novinare. Samo jedan list na Majorki koji je zabeležio ko je sišao iz aviona.