U junu je izdato 296 građevinskih dozvola - za 39 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Predviđena vrednost objekata iznosi 6.363.610 hiljada denara, odnosno oko 103,5 miliona evra, što je za 31 odsto više na godišnjem nivou. Planirana su 754 stana sa 64.266 kvadratnih metara korisne površine.

Brojke su Državnog zavoda za statistiku i na prvi pogled izgledaju kao dobra vest. Građevinarstvo radi, investicije rastu, stambeni fond se širi. Živ grad ima potrebu za novim domovima, poslovnim prostorima i infrastrukturom - to niko ne spori.

Problem je što građenje i urbanizam nisu ista stvar.

Kuda ide novac

Od ukupnog broja, 200 dozvola (67,6 odsto) je za visokogradnju, 26 (8,8 odsto) za infrastrukturne objekte i 70 (23,6 odsto) za rekonstrukcije. Fizička lica podnela su 218 dozvola ili 73,6 odsto, ali je njihov udeo u vrednosti investicija oko 21,5 odsto. Drugim rečima, skoro četiri petine novca nose poslovni subjekti - oko pet milijardi denara.

Najveći deo vrednosti koncentrisan je u Skopskom regionu, oko 3,48 milijardi denara. Po broju dozvola vodi Pelagonijski region sa 70. Od stanova, najviše je dvosobnih i trosobnih - 267 i 214.

Ono što ne raste za 39 odsto

Državni zavod za reviziju utvrdio je da 22 od 34 opštine ne ispunjavaju standarde za zelenilo od 25 kvadratnih metara po stanovniku. Između 2020. i 2024. godine, 77 odsto postupaka za detaljne urbanističke planove nije ispoštovalo zakonske rokove.

Skoplje u međuvremenu radi po Generalnom urbanističkom planu koji važi za period 2012-2022. Novi, za 2022-2032, započet je još 2019. godine i još uvek nije usvojen. Znači, grad izdaje dozvole za 103,5 miliona evra mesečno po planu kome je istekao rok.

Haos retko dolazi kao jedan veliki projekat koji svi prepoznaju. Dolazi postepeno, kroz pojedinačne dozvole od kojih svaka posebno izgleda uredno, a zajedno stvaraju naselja bez zelenila, bez parkinga i bez saobraćajne logike. Razlika između grada i gradilišta je u tome da li se dozvole skupljaju u sistem ili samo u brojku. Zasad imamo samo brojku.