Komplet sto sa cetiri iste stolice bio je standard u svakom domu gde se trpezarija shvatala ozbiljno. Kupovao se odjednom, placao na rate i stajao trideset godina. Dizajneri danas kazu da je to tacno ono sto ne treba da radis - i, sto je vaznije, da mesanje nije nered nego odluka.

Prakticna korist je veca od estetske. Ako ti se sto dopada, a stolice su se raspale, ne moras da bacas sve. Ako nasledis dve stolice od bake, one ne moraju da „ne uklapaju se” - mogu da budu pocetak. I ako nemas pare odjednom, komplet se gradi postepeno. To je logika koju balkanski dom zivi decenijama, samo sto se dosad smatrala kompromisom, a ne stilom.

Gde je granica izmedju mesanja i haosa

Ceo trik je u onome sto dizajneri nazivaju tackom izmedju kontrasta i koherentnosti. Mora da postoji nesto zajednicko - boja, zavrsnica, forma ili osvetljenje. Najsigurniji put je ista konstrukcija, razlicita tapacirunga: stolice sa identicnim skeletom i zavrsnicom kao sto, ali sa razlicitom bojom tekstila. Uniformnost se lomi, a red ostaje.

Druga sigurna veza je neutralna boja. Bela, peskana, boja kamena ili taupe ton povezuju se sa gotovo svim - drvo, mermer, staklo, metal. Kada je boja zajednicka, materijali smeju da budu potpuno razliciti.

Klasicna kombinacija koja retko promasi je taman sto i svetle stolice. Orah ili zatamnjeni hrast sa belim ili kremastim sedistima daje tezinu bez da ugusi prostoriju. Obrnuto - svetao sto sa tamnim stolicama - radi isto, samo nosi vise energije.

Stolice koje sluze kao spojnica

Ratan i pletene stolice su najprostiji nacin da povezes nepovezane stvari - one „idu” uz sve. Jedino upozorenje je da mogu da odvuku prostor ka bastenskom izgledu, pa se kombinuju sa masivnim drvenim stolom i tekstilom u toplim tonovima.

Bistro-stolice su druga takva spojnica. Lake su, nikada nisu preopterecene ukrasom i odlicno stoje pored rustikalnih stolova i mermernih ploca. Ako zelis prostoriju koja izgleda sabrano bez napora, one su najbrzi put.

Kada su stilovi potpuno razliciti

Ako su razlike prevelike, postoje dva spasioca. Prvi je jedna zajednicka zavrsnica - najcesce crna - koja vizuelno pojednostavljuje celu kompoziciju bez obzira na stil. Drugi je osvetljenje: viseca lampa ciji se metal poklapa sa nogarima stola ili sa detaljima stolica stvara kontinuitet koji oko cita kao nameru.

Staklena ploca je poseban slucaj - ona se ne takmici ni sa cim, pa dozvoljava kombinacije od klasicnog do savremenog. Mermer je suprotno: on diktira. Karara, kalakata, gvatemalsko zeleni, sodalit plavi ili crni markina - svaka vrsta trazi svoju paletu tapacirunga i ne trpi slucajnu odluku.

Postoji i pravilo koje nije za boju nego za formu: ako svi delovi imaju zaobljene, meke linije i potpuno tapaciranu povrsinu, koherentnost se javlja sama od sebe iako su boje razlicite. Forma je jaci povezivac od tona.

Sve ovo zvuci kao savet za ljude sa velikim stanom i vecim budzetom. Nije. Najskuplji deo trpezarije obicno je sto, a on je i deo koji traje najduze. Ako prestanes da ga vezujes za komplet stolica koje moraju da se kupe istog dana, kupujes vreme - i ostajes sa prostorom koji lici na nekoga, a ne na katalog.