Ima zemlje, ima proizvođača, ima potrebe za radnicima - a nema ko da radi na njivama. To je paradoks sa kojim makedonska poljoprivreda ulazi u ovu berbu, i on se ne rešava podizanjem dnevnica, iako je baš to jedino što proizvođači rade.

U Tikvešu, gde je počela berba ranih sorti grožđa, dnevnica za berača dostiže 1.800 denara, a za radnike koji utovaraju - do 2.500 denara za oko šest sati rada. Čak ni to nije dovoljno. Prema vlasnicima vinograda, radna snaga u poljoprivredi uglavnom je sastavljena od ljudi starosti između 55 i 75 godina.

„Nema ljudi, nema ko da sadi, nema ko da bere”, rečenica je koju ponavljaju proizvođači. Njive ostaju u rukama starijih generacija koje po inerciji nastavljaju porodičnu proizvodnju.

Ko ostaje, a ko odlazi

Deo domaćih sezonskih radnika i sam odlazi napolje. Makedonski berači idu u Italiju u sezoni, gde se isti posao plaća više. U Prespi, gde berbu jabuka tradicionalno obavljaju radnici iz Albanije, i ove godine se očekuje strana radna snaga.

Znači, domaća poljoprivreda sve više zavisi od radnika koji nisu domaći, dok domaći idu tamo gde isti posao vredi više. To je jedna rečenica koja objašnjava celu demografsku sliku zemlje bolje od bilo kog izveštaja.

Organizacija poslodavaca ocenjuje da su zakonska pojednostavljenja za sezonsko zapošljavanje smanjila neprijavljeni rad, ali nisu rešila hronični nedostatak. Novi zakonski okvir za radno angažovanje, u primeni od 1. januara 2026. godine, reguliše sezonski rad - ali regulativa ne stvara ljude.

Nije samo dnevnica

Razlozi idu dublje od sume. Posao je fizički težak, radni dan je dug, radi se na otvorenom pri visokim temperaturama, a prihod zavisi od roda i od otkupnih cena na koje proizvođač nema uticaja. Mladi mogu da uporede zaradu u inostranstvu za isti posao, i to je poređenje koje domaća njiva uvek gubi.

Iz Nacionalne ruralne mreže upozoravaju da mladi gledaju na poljoprivredni rad kao na zanimanje bez sigurne perspektive - visoki troškovi proizvodnje, klimatske promene, slaba ruralna infrastruktura i nestabilan prihod. Ministarstvo najavljuje mere za podršku mladima koji počinju poljoprivredni biznis, a novi zakon predviđa grantove za mlade investitore u ruralnu proizvodnju.

Država je u 2026. godini obezbedila oko 40 miliona evra za novi Operativni plan za zapošljavanje, usmeren ka nezaposlenima, mladima i ranjivim kategorijama. Pitanje je koliko od tih mera dopire do sektora gde je nedostatak najveći.

Vinogradari dodatno očekuju manji rod zbog suše i prolećnih mrazeva. Ako nema dovoljno radnika u periodu berbe, deo proizvodnje ostaje na njivama - što znači gubitak za proizvođača i manju ponudu na domaćem tržištu. A pitanje koje stoji iza svega toga nije ko će brati ove jeseni, nego ko će proizvoditi hranu kada ode i ova generacija od 55 do 75 godina.