Osnovno javno tužilaštvo Skoplje podnelo je optužnicu protiv osam lica za zloupotrebe u „Državnoj lutriji”. Šteta je procenjena na 507.632.173 denara, odnosno oko 8,25 miliona evra. Datum podnošenja nije slučajno izabran za komentar - pao je baš na 25-godišnjicu potpisivanja Ohridskog okvirnog sporazuma.

Tužilaštvo nije objavilo imena, ali ih opisi funkcija otkrivaju. Kao prvooptuženi opisan je tadašnji generalni direktor „Državne lutrije” Perparim Bajrami, kao drugooptuženi bivši prvi vicepremijer Artan Grubi, a kao trećeoptuženi tadašnji generalni sekretar Vlade Metodija Dimovski. Preostala petorica opisani su kao tadašnji predsednik i članovi Nadzornog odbora.

Svoj osmorici se stavlja na teret saizvršilaštvo u zloupotrebi službenog položaja i ovlašćenja po članu 353 Krivičnog zakonika. Prema optužnici, tokom 2023. i 2024. godine zajednički su prekoračili svoja ovlašćenja sa namerom da nanesu štetu kompaniji.

Pravo koje je već bilo prodato

Osnova optužnice je jednostavna. „Državna lutrija” nije imala pravo da samostalno priređuje elektronske igre na sreću preko videolutrijskih terminala - to pravo je još 2013. godine uloženo kao nenovčani ulog, procenjen na 6.244.898 evra, pri osnivanju zajedničkog društva sa „Casinos Austria”. Zauzvrat je državno društvo dobilo 51 odsto osnovne glavnice. Teza tužilaštva je da je pravo već bilo preneto i da nije moglo paralelno da se koristi.

Uprkos tome, 9. maja 2023. godine Bajrami je generalnom sekretaru Vlade dostavio informaciju sa predlogom da „Državna lutrija” počne samostalno da priređuje elektronske igre. U informaciji je stajalo da planirana nabavka iznosi 42 odsto knjigovodstvene vrednosti imovine - dakle „veliki posao”. Šestog juna iste godine informacija je predložena kao dopuna dnevnog reda vladine sednice, suprotno Poslovniku o radu Vlade.

Tom sednicom je predsedavao Grubi. Vlada je postupala u svojstvu skupštine akcionara. Prema optužnici, Grubi je imao stvarni uticaj na rukovođenje i predložio je da tačka bude usvojena iako je bio svestan da Vlada u tom svojstvu nije nadležna da odobri posao. Informacija je prošla.

Šta nije rečeno

U saopštenju nema nijednog odgovora na pitanja koja najviše zanimaju. Koliko je terminala nabavljeno. Kojim firmama je novac isplaćen. Koliki deo preuzetih obaveza je u celosti isplaćen. Gde se oprema danas nalazi. Osam miliona evra štete, a javnost dobija spisak funkcija bez imena.

Optužnica se znatno razlikuje od istrage otvorene 16. decembra 2024. godine. Tada je obuhvaćeno šest lica, Grubi i Bajrami su bili osumnjičeni za pronevere u službi, a šteta je procenjena na 501.319.119 denara. Danas je reč o osam lica, drugačijoj pravnoj kvalifikaciji i šteti većoj za oko 6,3 miliona denara. Obrazloženja ni za jednu od dve promene - nema.

U krivičnoj prijavi koju je MUP podneo u decembru 2024. bili su obuhvaćeni i bivši premijer Dimitar Kovačevski i Dimovski. Tužilaštvo je tada saopštilo da se navodi i dalje proveravaju. Dimovski je sada među optuženima. Kovačevski se ne spominje ni preko funkcije.

Bajrami je i dalje nedostupan organima gonjenja i za njim je od decembra 2024. raspisana međunarodna poternica. Tužilac je za njega tražio 30-dnevni pritvor koji bi počeo da teče od njegovog pronalaska. Za Grubija je predloženo produženje kućnog pritvora uz privremeno oduzimanje pasoša. On je napustio državu u decembru 2024, neposredno pre policijskih pretresa, a posle više od 14 meseci pojavio se na graničnom prelazu „Blace” 23. februara ove godine.

Podnošenje optužnice ne znači krivicu - to utvrđuje sud i optuženi su nevini dok presuda ne postane pravnosnažna. Ali posle 14 meseci bekstva, dve pravne kvalifikacije i dve procene štete, razumno je pitati da li država vodi postupak ili ga održava u životu.