Cela letnja industrija počiva na jednom tihom nesporazumu: da potamnela koža znači zdrava koža. Dermatolog Kristina de Ojos izgovara suprotnu rečenicu bez ograde - „dermatološki gledano, tamnjenje nije sinonim za zdravlje, nego upravo suprotno”.

Mehanizam je zanimljiviji od saveta. Tamnjenje, kaže ona, „jeste odbrambeni mehanizam kojim koža pokušava da zaštiti DNK svojih ćelija”. Znači, boja koju nedeljama jurimo na plaži signal je da je telo već počelo da se brani od nečega. Nije nagrada za provedeno vreme na suncu, nego odgovor na štetu.

Opekotina je sledeći stepen iste priče, i tu je rečenica koju vredi zapamtiti: „Svaka opekotina ostavlja biološki trag koji se sabira sa svim prethodnim izlaganjima.” Koža ne počinje od nule svakog leta. Ono što se desilo u detinjstvu ostaje na računu.

Zato je de Ojos kategorična u vezi sa nečim što se kod nas tretira kao deo leta: „Opekotina od sunca nikada ne sme da se smatra nečim normalnim.” A kada se već desila - „ako te koža već upozorava da postoji povreda, produženo izlaganje suncu je samo pogoršava”.

Šta radi, a šta ne

Prevencija je dosadna i baš zato funkcioniše: krema sa faktorom svakog dana, ponovno nanošenje na svaka dva sata, izbegavanje sunca u najtoplijim satima i odeća koja pokriva. Ništa novo, ništa skupo, ništa što traži savet stiliste.

Ako opekotina već postoji - hladan tuš, krema za hidrataciju, voda. I lista stvari koje se ne rade: led direktno na kožu, pasta za zube, sirće i alkoholni domaći recepti. Svi oni prenose se s kolena na koleno i svi pogoršavaju situaciju.

Za plikove je savet drugačiji od očekivanog - ne buše se. „Iako su neprijatni, oni deluju kao prirodni zaštitni mehanizam i smanjuju rizik od infekcije.”

Zaključak de Ojos je jedna rečenica koja važi i u avgustu i u novembru: „Koža ima memoriju i svako izlaganje se broji.” Pitanje, dakle, nije kako brže da potamniš. Pitanje je koji račun plaćaš za tu boju i kada stiže.