Kazandol ponovo u Prostornom planu: država je dobila arbitražu za rudnik, a nacrt ga vraća na mapu

Ekološko društvo „Kalinka” iz Valandova dostavilo je zvanične primedbe na Nacrt prostornog plana Makedonije do 2040. godine. Zahtev je jedan i ne ostavlja prostor za tumačenje: Kazandol da nestane iz dokumenta - i iz teksta i iz karata - bez statusa postojećeg, planiranog ili potencijalnog rudarskog lokaliteta.

Rudnik koji je država već zatvorila - i odbranila to zatvaranje

Vlada je raskinula koncesiju za bakar, zlato i srebro u Kazandolu u martu 2018. godine. Ukrajinski investitori iza koncesionara „Sardič MC” tužili su državu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID) pri Svetskoj banci i tražili 59,9 miliona evra. U julu 2025. godine tribunal je odbio sve njihove zahteve.

Dakle, država je zatvorila projekat, a zatim pred međunarodnim tribunalom dokazala da je imala pravo da ga zatvori. Manje od godinu i po dana posle te presude, najvažniji dugoročni dokument o prostoru u zemlji ponovo navodi Kazandol. Zašto bi država vratila na mapu rudnik kog se rešila posle šest godina spora?

Šta zapravo piše u nacrtu

Kazandol se nalazi na strani 187, na spisku rudnika metala, zajedno sa Ilovicom-Štukom, Plavicom, Kadiicom i Lukama. Prema „Kalinki”, važnija je strana 52. Tamo nacrt navodi da rudnik još nije aktivan, ali da postoje „povoljni geološki, rudarski i geomorfološki uslovi za otvaranje rudarskog kapaciteta u planskom periodu”.

Razlika je velika. Jedno je zapisati da u nekoj planini ima rude. Drugo je zapisati da ta ruda može da se vadi pre 2040. godine.

Ulazak u Prostorni plan ne znači da bageri kreću sutra. Svaki rudnik i dalje traži koncesiju, studiju o uticaju na životnu sredinu i dozvole. Ali plan je okvir u koji se kasnije uklapaju svi niži planovi i sve te procedure - a ono što jednom uđe u okvir postaje polazna tačka za sve što sledi.

Poljoprivredni region sa otvorenim vratima za rudnike

„Kalinka” ukazuje i na protivrečnost u samom nacrtu. Jugoistok je tamo opisan kao jedan od najznačajnijih poljoprivrednih prostora u zemlji, koji prema primedbama stvara oko 29% bruto dodate vrednosti u poljoprivredi, a plan traži strogu zaštitu poljoprivrednog zemljišta od zagađenja. A u tom dokumentu za Jugoistok ostaje otvorena i perspektiva metaličnog rudarstva.

Društvo podseća da Kazandol nije pitanje samo za Valandovo. Valandovo, Bogdanci, Dojran i Đevđelija čine jednu prirodno i ekonomski povezanu celinu, sa intenzivnom i organskom poljoprivredom, a u neposrednoj blizini je Dojransko jezero. Građani tih opština, prema „Kalinki”, još 2017. godine su kroz građanske inicijative i referendume rekli kakvu budućnost žele.

Sličnu logiku društvo vidi i kod Kožufa. Planina se razmatra za zaštitu i proglašenje nacionalnim parkom, a širi prostor oko nje se i dalje vodi u kontekstu mineralnih sirovina.

Pitanje koje čeka odgovor

Strumičko je već reklo svoje na prvoj javnoj raspravi - tamo su građani tražili da se Ilovica-Štuka i Kazandol izbrišu. Sada zahtev da se Kazandol izbriše stiže i iz Valandova, a s njim i pravna istorija projekta.

„Kalinka” je pitanje postavila zvanično: na osnovu koje pravne, planske, ekonomske i ekološke osnove je Kazandol ponovo unet u plan, kada je koncesija raskinuta? Odgovor institucija pokazaće da li primedbe sa javnih rasprava mogu da promene nacrt, ili su samo korak pre njegovog usvajanja.