„Podaci o zasnovanim usvojenjima su službena tajna”. To je ceo član 123-a Zakona o porodici, uveden 2004. godine. Jedna rečenica koja godinama stoji između usvojenih ljudi i pitanja ko su im biološki roditelji.

Udruženje „Gradime idnina” traži da se član ukine i da usvojeni, po navršenju određenog uzrasta, dobiju uvid u podatke o svom poreklu. Predsednik Ilija Jovanović kaže da je jedan od motiva da se spreči da bliski rođaci, ne znajući, stupe u vezu ili brak, i tvrdi da je bilo ljudi koji su tek posle venčanja, preko DNK, saznali da su brat i sestra. Konkretni dokumentovani slučajevi u Makedoniji nisu predstavljeni.

Prema proceni udruženja, u Makedoniji se međusobno traži između 90.000 i 95.000 osoba povezanih sa razdvojenim biološkim porodicama. To je njihova brojka, a istraživanje tek treba da bude predstavljeno institucijama. Jovanović govori i o nestaloj medicinskoj dokumentaciji i podacima iz porodilišta.

Paralelno, poslanička grupa ZNAM priprema izmene Zakona o porodici. Sporni član, prema rečima poslanika Pavla Arsoskog, „nije u najboljem interesu usvojene dece, koja posle saznanja da su usvojena tragaju za svojim poreklom”.

Država je na ovom pitanju već izgubila. U slučaju „Mitrevska protiv Severne Makedonije”, Evropski sud za ljudska prava je 14. maja 2024. jednoglasno utvrdio povredu člana 8 Konvencije, prava na poštovanje privatnog i porodičnog života. Mirjana Mitrevska je jedini slučaj u Makedoniji sa dobijenom presudom u Strazburu zbog člana 123-a.

Ministarstvo za socijalnu politiku kaže da je formiralo radnu grupu za izmene Zakona o porodici i da se, između ostalog, razmatra i član 123-a. Rok nije dat, kao ni model po kojem bi usvojeni dobijali pristup podacima. Koliko presuda iz Strazbura treba da bi jedna rečenica u zakonu prestala da bude važnija od prava čoveka da zna odakle potiče?