Koridori 8 i 10 ponovo su se vratili na sto - ne kao projekti za izgradnju, nego kao geopolitički instrumenti. Prema nekoliko analiza objavljenih ove nedelje, SAD, Kina i Nemačka u istim putevima vide različite ciljeve, i sve tri Makedoniju smatraju kritičnom tačkom.

Koridor 8 - istočno-zapadna linija koja Jadran i Crno more povezuje preko Albanije, Makedonije i Bugarske - postao je deo američke geopolitičke mape. To nije metafora. Prema strateškom dokumentu američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan, to je premijum linija za povezivanje Jadrana s Crnim morem, a SAD se aktivno pozicioniraju kao partner u njenom razvoju - sa namerom, kako dokument direktno kaže, „da se obezbede transparentne procedure javnih nabavki koje pogoduju američkim kompanijama".

Koridor 10 - severno-južna linija Vardar-Morava - tema je kineskog interesa još od 2017. To je osovina kojom se kineske investicije u grčkom Pireju povezuju s evropskim tržištima. Kina ne piše diplomatske dokumente o Balkanu; Kina investira direktno - i tiho.

A Nemačka? Nemačka u infrastrukturi vidi način da se spreči destabilizacija Balkana. To je najtrezveniji pristup, ali i najpasivniji - zasnovan na „povezivanju regiona" više nego na vojnoj ili ekonomskoj kontroli.

Gde su Makedonija i Bugarska u toj računici? Bugarska pokušava da zaobiđe Makedoniju alternativnim rutama - ali geografija, kako kažu nove analize, „jača je od lokalnih egoističnih politika". Makedonija geografski sedi na preseku oba koridora, što je čini nezamenjivom u sve tri strateške vizije.

Problem je u tome što „strateška tačka" nije automatska vrednost. Dokument Stejt departmenta implicitno kaže da pomoć dolazi sa uslovima - američke kompanije kao prioritet na tenderima. Strateške analize to definišu preciznije: „geografska pozicija sama po sebi nije vrlina; vrednost dobija samo kada država zna šta s njom da radi." Bez institucija koje znaju da pregovaraju i bez transparentnosti u dodeli tendera, „strateška tačka" se pretvara u mesto kroz koje drugi prave plan.

Za građanina Makedonije, ovo znači jedno - sledeće 3-5 godina pokazaće da li država može da iskoristi trenutak ili će biti samo polje na kome drugi igraju. Bugarske prepreke u EU-pristupnom procesu, kineske investicije u Pirej i američki tenderi - to je trostrana igra u kojoj Skoplje mora da uradi svoj deo. A do sada, ono što vidimo, ne sugeriše da postoji strateška koordinacija između vlade, opozicije i ekspertskih institucija. Umesto toga, imamo partijske svađe i komadiće političkih deklaracija.