Kosovo dobilo predsednicu u poslednjem minutu: 81 glas, samo jedan više od potrebnih

Kosovski parlament izabrao je ekonomistkinju Justinu Široku Pulu za predsednicu države - u prvim minutima srede, bukvalno pre isteka ustavnog roka. Od 120 poslanika, za nju je glasao 81. Bilo ih je potrebno 80. Jedan jedini glas delio je Prištinu od novih prevremenih parlamentarnih izbora, kao onih u junu.

„Ovaj mandat ne pripada samo jednoj osobi. On pripada našim građanima. Biću predsednica svih građana”, izjavila je Široka Pula posle glasanja. Lepa rečenica. Na Balkanu je čujemo posle gotovo svakog glasanja - teže je videti koliko traje.

Cena glasova

Većina nije došla iz iznenada probuđenog entuzijazma za kandidatkinju. Došla je iz dogovora između stranke premijera Aljbina Kurtija, Samoopredeljenja, i opozicionog Demokratskog saveza Kosova (DSK) - dogovora o ograničavanju ovlašćenja Specijalnog suda za Kosovo u Hagu. Drugim rečima: predsednica je izglasana, a pazar je napravljen na račun suda koji sudi za zločine iz rata.

To u Prištini nije apstraktna pravna tema. Šesnaestog septembra Haški sud osudio je bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija i još trojicu optuženih na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine iz rata za nezavisnost od Srbije krajem devedesetih. U ponedeljak je policija upotrebila suzavac i vodene topove protiv demonstranata koji su tražili upravo da se donesu ove promene. Kritičari tvrde da su kazne koje sud izriče prestroge.

Dakle, ulica je tražila manje Haga, stranke su se dogovorile upravo oko toga - i parlament je, u poslednjem minutu, dobio predsednicu. Koliko smo puta na Balkanu gledali kako se institucije spasavaju pet minuta pre ponoći, dogovorom za koji niko nije glasao na izborima?

Predsednička funkcija na Kosovu je uglavnom ceremonijalna, ali upravo ona je godinama izvor političkih blokada: za izbor je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, a stranke se teško dogovaraju oko kandidata.

Široka Pula rođena je 1953. godine, predsednica je Kosovske akademije nauka i umetnosti i profesorka ekonomije. Od 2008. do 2011. bila je ministarka ekonomije. Akademkinja na čelu države u kojoj haške presude dižu ulicu - na papiru, to zvuči kao smirivanje. Da li je zaista tako, pokazaće prva sledeća kriza.