Aleksandar Vučić je 29. avgusta obećao: naoružani roboti kineskog dizajna biće u službi vojske „u roku od 15 dana” od otvaranja fabrike u Šapcu. Obećanje je, bar pred kamerama, ispunjeno. Na velikoj vojnoj vežbi „Viktor 2026” u jugozapadnoj Srbiji, 13. septembra, Vojska Srbije pokazala je naoružane četvoronožne robote koji dejstvuju zajedno sa vojnicima.

I nisu to igračke. Prema izveštajima sa vežbe, roboti su nosili protivoklopne rakete „Osa” jugoslovenskog dizajna, automatske puške i bacače granata od 40 milimetara. Na snimcima pucaju iz automatskog oružja i ulaze u maketu zgrade, a vojnici idu za njima. Izgledaju gotovo identično industrijskom modelu D1 Max Pro kineske kompanije AgiBot, koja je partner u šabačkoj fabrici. Da li su sklopljeni u Srbiji, niko ne kaže: Vojska Srbije nije odgovorila na pitanje gde su proizvedeni.

Fabrika u Šapcu planira da godišnje proizvodi 3.000 humanoidnih i četvoronožnih robota. Zvuči kao početak balkanske armije „robota ubica”. Analitičari ipak smiruju strasti. Američki stručnjak za vojnu tehnologiju Džared Keler smatra da će se Srbija verovatno suočiti sa istim problemima zbog kojih su druge vojske počele ponovo da razmišljaju o robotskim psima.

Ukrajina ih je već probala

Ukrajinska vojska je u avgustu 2024. objavila snimke vojnika sa robotskim psima i privukla ogromnu pažnju. Dve godine kasnije, oni se retko viđaju na bojnom polju. Umesto njih, jedinice na prvoj liniji masovno su prešle na kopnene dronove na točkovima. Ukrajinski kopneni dron „Spajder” težak je 50 kilograma, a nosi teret od 100. Napredni četvoronožni robot iste težine nosi jedva 10 kilograma. Beograd, sa svoje strane, tvrdi da njegov „pas” nosi do 50.

Svaki takav pas zahteva oko 12 posebnih motora i čitav niz senzora. Baterije se brzo prazne, rizik od kvara raste, a napredni modeli koštaju desetine hiljada dolara. I sve to je laka meta za jeftini FPV dron.

Prava poruka je geopolitička

Skoro 60 odsto srpskog uvoza oružja između 2020. i 2024. došlo je iz Kine. Raketni sistemi, bespilotne letelice, a sada i roboti. Peking i Beograd to nazivaju „čeličnim prijateljstvom”. Vašington i Brisel ne kriju nelagodu: iz Stejt departmenta su poručili da će buduće ekonomske mogućnosti Srbije „u velikoj meri zavisiti od investicija, političkih odluka i partnerstava koja izabere danas” i pozvali Beograd da bira partnere od poverenja, „kao što su Sjedinjene Američke Države”.

Keler je direktan: „Lideri srednje rangiranih sila često pokazuju napredno oružje da bi poslali poruku o tehnološkoj moći, čak i kada ti sistemi nisu podržani jasnom taktikom i doktrinom.” Prevedeno na balkanski: robot nije za neprijatelja, već za kameru. Ostaje pitanje kome je, zapravo, poruka namenjena - Briselu, Vašingtonu ili susedima?