Evropska komisija priprema ponudu koja zvuči kao poklon: zemlje kandidati dobiće „postepenu integraciju” u jedinstveno tržište Unije - trgovinu bez prepreka i pristup programima za istraživanje još dok čekaju članstvo. Poklon, ipak, ima etiketu sa cenom. Pristup će zavisiti od toga da li kandidati podržavaju spoljnopolitičke ciljeve Brisela i da li drže ključne tehnologije dalje od njegovih strateških rivala.

Nacrt predloga Komisije, koji je izašao u javnost, nadgledao je Aleksandr Adam, glavni savetnik Ursule fon der Lajen i bivši saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona. Njegov plan iz korena menja dosadašnji pristup prema susedima. Danas su gotovo sve ekonomske koristi rezervisane isključivo za članice, a poslednja je u Uniju ušla Hrvatska - 2013.

Dve brzine, a Makedonija u sporijoj

Ovde je deo koji Skoplje treba da pročita dvaput. U okviru paketa, Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora dobiće planove za ubrzanje pristupnog procesa. Za ostale - Makedoniju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Tursku - proces traje predugo, pa u Briselu raste strah da će izgubiti interes ili se okrenuti Rusiji i Kini.

Ironiju je teško prevideti. Makedonija je kandidat još od 2005, promenila je i ime da bi otvorila vrata, a sada u novoj šemi stoji u grupi za koju se Brisel najviše plaši da će joj dosaditi. Da li je zamor zaista problem kandidata - ili onih koji ih decenijama drže na pragu?

Fon der Lajen danas stiže u Albaniju, na početku turneje po Zapadnom Balkanu, a posetiće i Kosovo i Makedoniju. Dve zemlje, koje prema novom planu nemaju ubrzan put, iskoristiće posetu da traže ekonomske koristi od tešnjeg usklađivanja.

Šargarepa koja može da se oduzme

Uslovi su napisani bez okolišanja. „Kako se produbljuje industrijska i tržišna integracija, učešće u osetljivim sektorima mora ići zajedno sa saradnjom na proveri investicija, kontroli izvoza, sprovođenju sankcija i zaštiti osetljivih tehnologija”, stoji u dokumentu. Tamo gde uslovi nisu ispunjeni, obim učešća biće prilagođen. Među oblastima za tešnju saradnju su poluprovodnici, kvantne tehnologije, biotehnologija, veštačka inteligencija i svemir.

Postoji i rečenica koju vredi zapamtiti: „Ako obaveze nisu ispunjene, učešće mora ostati reverzibilno. Pristup treba suspendovati ili povući tamo gde je to opravdano.” Drugim rečima - šargarepa koja može da se oduzme u svakom trenutku. A ko odlučuje kada je „opravdano”?

Kosovski premijer Aljbin Kurti odmah je postavio očigledno pitanje. Postepena integracija, rekao je, mora biti opipljiva za građane i firme i voditi ka punopravnom članstvu, „a ne biti zamena za njega”. Analiza se formalno slaže da krajnji cilj ostaje članstvo, ali dodaje da pristupanje traži vreme, rigorozan proces zasnovan na zaslugama i duboke, trajne reforme.

Mađarska kao upozorenje

Iza svega ovoga stoji strah sadašnjih članica od novih zemalja koje bi se posle ulaska odrekle obaveza. Primer koji se navodi je Mađarska, koja je pod bivšim premijerom Viktorom Orbanom koristila veto da blokira sankcije protiv Rusije i pomoć Ukrajini. Zato analiza, koja će visokim funkcionerima biti predstavljena 6. oktobra, predlaže praćenje i podsticaje i posle učlanjenja, kao i više odluka kvalifikovanom većinom umesto jednoglasno - bez otvaranja osnivačkih ugovora i bez rizika od nacionalnih referenduma.

Lideri će o proširenju razgovarati na dvodnevnom samitu u Briselu koji počinje 15. oktobra, a evrokomesarka za proširenje Marta Kos već najavljuje „jesen proširenja”. Balkan je čuo mnogo takvih sezona. Pitanje je da li će ova doneti članstvo - ili samo duži hodnik sa boljim osvetljenjem.