Majka iz Skoplja prijavila je da joj je njena petogodisnja cerka rekla da ju je negovateljica udarila u vrticu u Hromu. Prema policijskom biltenu, prijava je podneta u SVR Skoplje, a incident se odnosi na 14. avgust - dete se pozalilo da ga je negovateljica stisnula za nogu.

Istog dana MUP je saopstio i drugi slucaj, u Berovu. Tamo su stvari formalizovane brze: podneta je krivicna prijava protiv S.D.(33) zbog osnova sumnje za krivicno delo „nasilje nad detetom”, nakon sto je 6. jula stala na prst ruke deteta u opstinskom vrticu. Protiv A.D.(33) podneta je druga prijava, za „ugrozavanje sigurnosti”, jer je u istoj ustanovi upucivao pretnje prvoprijavljenoj.

Dva vrtica, dva grada, ista vrsta prijave u istom biltenu. To nije dokaz o sistemu - ali jeste dovoljan razlog da neko pogleda sistem.

Racunica koju roditelji prave svako jutro

Roditelj koji ostavlja dete u vrticu to radi zato sto pretpostavlja da ustanova ima mehanizam - nadzor, obuku, nacin da se prijavi i utvrdi. Ono sto je u oba slucaja ostalo nevidljivo je bas taj mehanizam. Prijave je podnela policija, a ne ustanova. Informacija je dosla preko policijskog biltena, a ne preko zvanicne reakcije vrtica ili osnivaca.

Jos jedan detalj zasluzuje paznju: berovski slucaj se dogodio 6. jula, a prijava je stigla u javnost tek sada. Gde je bio taj mesec i po?

Sta znaci „preduzimaju se mere”

Za oba slucaja nadlezni kazu da se preduzimaju mere radi rasvetljavanja. To je standardna formulacija i u ovoj fazi je korektna - postupak krece, krivica se utvrdjuje u njemu, a ne u saopstenju.

Ali postoji i drugo, sire pitanje koje nema veze sa tim ko ce biti optuzen. Koliko negovateljica ima po grupi? Kakvu obuku i superviziju imaju? Postoji li protokol za prijavljivanje koji radi unutar ustanove, pre nego sto stvar zavrsi u policijskom biltenu?

To su pitanja za osnivaca i za resorno ministarstvo, ne za sud. I na njih nema odgovora ni u jednom danasnjem saopstenju.