Uredni nokti se godinama objašnjavaju kao sujeta ili kao sitnica na koju se bacaju pare. Psihološkinja Ana Galan, specijalistkinja za traumu i upravljanje emocijama, okreće pitanje: ne šta manikir govori o čoveku, nego šta mu daje.

Njen prvi uslov je da jedno značenje ne postoji. „Stalno negovani nokti mogu da znače mnogo različitih stvari zavisno od ličnosti. Za neke je jednostavno estetika ili higijena, za druge način da izraze sopstveni identitet.” Znači isti navik kod dve žene ne meri istu stvar - što je tačno suprotno od onoga što tvrdi svaka psihološka analiza sa naslovom tipa „šta tvoji nokti govore o tebi”.

Mehanizam koji radi

Ono što Galan navodi kao realno jeste dejstvo samog rituala. „Ponovljivi i prijatni rituali stvaraju osećaj pauze, reda i dobrog stanja koji može trenutno da smanji stres.” Ključna reč je trenutno - ona ne tvrdi da manikir bilo šta rešava, nego da stvara prekid.

Drugi deo je još konkretniji. „Vreme posvećeno isključivo sebi podstiče isključivanje iz svakodnevnih briga i može da ojača osećaj da čovek zaslužuje da se brine o sebi.” To nije o noktima. To je o pola sata u kojem niko ništa ne traži i telefon nije u ruci - stvar koja je danas teža za organizovanje od same procedure.

Ima i druga strana koju vredi pomenuti bez dramatizovanja: isti ritual može da preraste u opterećenje. Kada izgled noktiju postane uslov za izlazak iz kuće, pauza se pretvorila u još jedan spisak za proveru. Razlika se ne vidi spolja - vidi se u onome što se dešava kada nema vremena za odlazak.

Znači ne radi se o noktima. Radi se o tome da li postoji pola sata koje je samo tvoje i nikome ne duguješ obrazloženje za njega. Ako se tih trideset minuta pojavljuju samo kada postoji opravdanje u obliku procedure, to govori više od bilo koje boje.