Litvanija krenula da ukine zabranu nuklearnog oružja: iz Moskve odmah stigle pretnje „Orešnikom”

Litvanski Sejm je 6. oktobra glasao za nešto što pre samo nekoliko godina niko u Vilnjusu ne bi izgovorio naglas. Sa 106 glasova „za”, 18 „protiv” i šest uzdržanih, poslanici su usvojili prvo od dva obavezna glasanja o ustavnoj izmeni koja briše zabranu raspoređivanja oružja za masovno uništenje na litvanskom tlu - uključujući i nuklearno.

Zabrana je stara više od tri decenije. Litvanija ju je upisala u Ustav posle obnove nezavisnosti od Sovjetskog Saveza. Danas je članica i NATO-a i Evropske unije, smeštena na jednoj od najosetljivijih tačaka istočnog krila Alijanse: na zapadu i jugu dodiruje rusku Kalinjingradsku oblast, a na istoku i jugu Belorusiju, blisku saveznicu Moskve.

Bombe, ipak, ne stižu sutra. Litvanija još nije odlučila da primi nuklearno oružje. Za konačnu promenu Ustava potrebno je još jedno glasanje, a na oba je potrebna podrška najmanje dve trećine svih poslanika - 94 od ukupno 141. Između dva glasanja moraju da prođu najmanje tri meseca. Dakle, zasad je reč o otvorenim vratima, ne o raspoređenim raketama.

Moskva nije čekala tri meseca. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov reagovao je gotovo odmah: „Ako se vojna infrastruktura zemlje koja je, praktično, vodeća članica NATO-a približava našim granicama, to se, naravno, ne može doživeti drugačije nego kao korak ka eskalaciji tenzija.” Prema njegovim rečima, ni eventualna američka baza ni nuklearno oružje u Litvaniji ne bi doneli stabilnost Evropi, nego „novu značajnu eskalaciju”. Peskov je litvanski potez povezao sa idejom Donalda Trampa o američkoj vojnoj bazi u Litvaniji.

Onda je retorika otišla tamo gde ruska retorika obično ide. Peskov je upozorio da bi Litvanija sa nuklearnim oružjem mogla da postane meta ruskog nuklearnog oružja. Prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu u Državnoj dumi, Aleksej Žuravljov, pozvao je na udar „Orešnikom” ili dronovima dugog dometa na objekte u Litvaniji ako se tamo rasporedi nuklearno oružje. Dmitrij Medvedev otišao je najdalje: u slučaju vojnog sukoba, Litvanija bi, prema njemu, mogla „da nestane sa mape sveta”.

Zašto baš Litvanija toliko nervira Moskvu? Pogledajte mapu. Kalinjingrad nema kopnenu vezu sa ostatkom Rusije i zaglavljen je između dve članice NATO-a, Litvanije i Poljske. Kroz litvansku teritoriju prolazi i koridor Suvalki - uzan pojas između Poljske i Litvanije koji povezuje baltičke države sa ostatkom NATO-a i odvaja Kalinjingrad od Belorusije. Američko prisustvo nije novo: od 2019. godine u zemlji rotira američki oklopni bataljon sa oko 1.000 vojnika.

Promena dolazi u vreme kada evropske države ubrzano povećavaju ulaganja u odbranu zbog rata u Ukrajini. Balkan dobro zna scenu u kojoj mala zemlja stoji između velikih sila, a linije na mapi crtaju drugi. Vilnjus ima pravo da se plaši suseda - istorija mu daje dovoljno razloga. Ali da li nuklearna zabrana iz devedesetih nije bila bolja zaštita od nuklearne mete u sopstvenom dvorištu? I ko će odgovarati ako se odgovor pokaže pogrešnim?