Jeftinije gorivo platile su investicije: drugi rebalans seče 92 miliona evra od kapitalnih projekata, a deficit ostaje 753 miliona

Drugi rebalans budžeta u jednoj godini. Prvi je bio u julu, a sada vlada ponovo prekraja državnu kasu: prihodi se smanjuju za oko 5,3 milijarde denara, odnosno 86 miliona evra, a rashodi za isto toliko. Deficit se ne pomera - ostaje 46,3 milijarde denara, oko 753 miliona evra ili 4,1 odsto BDP-a.

Gde je nestao novac sa prihodne strane, nije tajna. Projekcija za akcize pada sa 34,1 na 30,4 milijarde denara, a ukupni poreski prihodi sa 213,3 na 209,8 milijardi. To je cena smanjenih akciza na benzin i dizel i PDV-a na dizel, koji je sa 18 pao na 10 odsto. Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska to naziva direktnom podrškom građanima i privredi.

Ko plaća podršku

Ako prihodi padnu, a deficit ostane isti, nešto drugo mora da padne. To su investicije. Kapitalni rashodi seku se za oko 5,7 milijardi denara, ili više od 92 miliona evra. Vlada uverava da se započeti projekti ne zaustavljaju, nego se odlažu oni koji nisu počeli ili su zapeli na tehničkim i administrativnim preprekama.

Najviše gube Ministarstvo energetike, sa oko 1,9 milijardi denara namenjenih plaćanju ugovora prema inostranstvu, i Ministarstvo životne sredine, sa oko 1,5 milijardi. Rezova ima i kod Ministarstva finansija i Uprave za izvršenje sankcija. Više novca, pak, dobijaju zdravstvo i socijalna zaštita.

Potpun spisak projekata koji dobijaju manje novca, ni nove rokove za njih, ministarka nije dala. A na pitanje o rezervama za novu pomoć, ako cene energenata nastave da rastu, odgovor je bio da takvih „bafera” nema.

Dve priče o jednoj kasi

Ministarka tvrdi da rebalans nije posledica problema sa likvidnošću i da je novac za plate i penzije obezbeđen. Iz SDSM-a tvrde suprotno - da do kraja godine neće biti novca za redovne troškove, i da dva rebalansa u jednoj godini znače da su projekcije bile nerealne od samog početka. Nova zaduženja su, prema vladi, za kamate i za vraćanje postojećeg duga.

Brojke ipak govore nešto oko čega se dve strane ne mogu raspravljati: da bi gorivo ostalo jeftinije danas, 92 miliona evra kapitalnih projekata gura se za sutra, a među najvećim gubitnicima je baš Ministarstvo životne sredine. Možda je to pravi izbor. Ali kad dođe red na odložene projekte, ko će se setiti zašto kasne?