Makedonija je najavila da dobija svoj prvi nacionalni centar za veštačku inteligenciju - s imenom koje nije slučajno izabrano: „Vezilka". Ministar za digitalnu transformaciju Stefan Andonovski saopštio je da je cilj da se izgradi makedonski jezički model i domaća digitalna baza, umesto da zavisimo potpuno od stranih alatki koje slabo prepoznaju naš jezik i kontekst.

Ideja ima logiku koju je teško osporiti. Današnji veliki jezički modeli tretiraju makedonski kao mali, sporedni jezik - greše u padežima, mešaju značenja, ne razumeju kulturni kontekst. Centar će, prema najavama, raditi na digitalizaciji makedonskog jezičkog korpusa i razvoju modela namenjenog za institucije, obrazovanje, nauku i građane. Partneri su MANU, Narodna i univerzitetska biblioteka, Sobranje, Službeni vesnik i instituti za makedonski jezik.

Brojke su konkretne: projekat košta oko 6,5 miliona evra - 1,5 milion od države, 1 milion od fakulteta, a ostatak od Evropske Unije. Funkcionalan jezički model očekuje se do kraja 2026 ili početka 2027. godine, s namerom da bude ponuđen kao softver s otvorenim kodom za domaće institucije i kompanije.

Zvuči dobro na papiru - a kod nas upravo na papiru najlepše zvuče projekti. Pitanje nije da li je ideja dobra (jeste), nego da li će se izgraditi realna alatka koju će institucije svakodnevno koristiti, ili još jedna svečano otvorena struktura koju za dve godine niko neće spominjati. Vezilka u narodnoj nošnji vezе sa strpljenjem i s decenijama trajnim koncem. Isto će se tražiti i od ove digitalne Vezilke - ne samo da se otvori, nego da izdrži.