Makedonija je peta u Evropi po rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju, iza Danske, Malte, Poljske i Srbije - barem prema Eurostatu, na šta je i premijer Hristijan Mickoski posebno pazio da naglasi da ne kaže vlada, već evropska statistika.

Brojka je realna: 3,1 procenat rasta BDP-a u prvom kvartalu, sedmi kvartal zaredom sa rastom. Za poređenje, EU raste oko 1 procenat, a evrozona 0,8. Na papiru, to je respektabilan rezultat za malu ekonomiju.

Ali kad se zaviri pod naslov, slika je nijansiranija. Glavni generator rasta je građevinarstvo - +7,2 procenta - i finalna potrošnja. Prerađivačka industrija, pak, pala je za 0,2 procenta, a rudarstvo za 0,8. Drugim rečima, raste ono što se gradi i troši, a ne nužno ono što se proizvodi. A rast oslonjen na građevinarstvo i potrošnju ranjiviji je od rasta oslonjenog na proizvodnju.

Ima i stvarnih pozitivnih signala - industrijska proizvodnja u aprilu skočila je za 7,6 procenata na godišnjem nivou, nezaposlenost pala sa 12,5 na 11,7 procenata, a vlada tvrdi da je 16.000 novih radnih mesta otvoreno za 21 mesec. Ministarka finansija Gordana Dimitrieva-Kočoska dodala je da je otplaćen i evroobveznica od 700 miliona evra.

Ipak, jedno mesto na rang-listi Eurostata ne oseća se u korpi prosečnog građanina. Pitanje koje svaka vlada na Balkanu želi da izbegne jednostavno je: ako ekonomija raste sedmi kvartal zaredom, zašto kirije, računi i cena hleba ne prate taj „evropski" trend u suprotnom smeru? Rast na papiru je jedna priča; rast u novčaniku - sasvim druga.