Vlada radi drugi rebalans budžeta ove godine, a procedura treba da se završi do kraja oktobra, najavio je premijer Hristijan Mickoski. Razlog su manji prihodi od akciza i PDV-a, koje je Vlada smanjila da bi cene goriva držala niskim. Manjak je, prema Mickoskom, 7 do 8 milijardi denara, odnosno do oko 130 miliona evra.

Procena raste brže nego što se objašnjava. Prošle srede, 30. septembra, premijer je govorio o 6 do 7 milijardi denara, ili oko 97 do 113 miliona evra. Za manje od nedelju dana brojka je porasla za još milijardu denara. Prvi rebalans usvojen je krajem jula.

Gde će se seći? Mickoski nije precizirao koji budžetski korisnici će dobiti manje. Rekao je samo da su prioritet standard građana i niska inflacija i ponovo poručio da su goriva kod nas „od 25 do 50 centi” jeftinija nego bilo gde u regionu. Petog oktobra Regulatorna komisija za energetiku ponovo je snizila cene: dizel za tri denara, a benzine za denar i po po litru.

Julskim rebalansom prihodi su projektovani na 379,5 milijardi denara, a rashodi na 425,8 milijardi, uz deficit od 46,3 milijarde denara ili 4,1 odsto BDP-a. Do sredine septembra, prema dostupnim podacima, ostvareni deficit se već približio planiranom godišnjem iznosu.

Opozicija ne kupuje obrazloženje. Lider SDSM-a Venko Filipče tvrdi da, ako je cena goriva porasla za više od 50 odsto, onda ni uz niži PDV i akcizu prihodi od skupljeg goriva ne bi trebalo da padnu toliko koliko kaže Vlada. LDP, pak, traži da se umesto subvencionisanja goriva građanima iz susednih država koji toče kod nas uvede povraćaj PDV-a za domaće građane i firme.

Najjeftinije gorivo u regionu je politika koja odlično zvuči na pumpi. Ali kada procena njene cene poraste za nedelju dana, a niko ne kaže iz čije stavke će se platiti, to više nije samo politika cena. Ko će pokriti razliku - i hoćemo li to saznati pre ili posle rebalansa?