LibreOffice proglasio odsustvo veštačke inteligencije za prednost: dokumenti ne napuštaju tvoj računar

The Document Foundation, neprofitna organizacija iza besplatnog kancelarijskog paketa otvorenog koda LibreOffice, saopštila je da u dogledno vreme neće dodavati funkcije sa veštačkom inteligencijom u svoj uređivač dokumenata. Ne zato što odbacuje tehnologiju, nego zato što nijedna dostupna integracija ne ispunjava njene uslove.

Stav nije nov. Još sa izdanjem s kraja avgusta, LibreOffice je naglasio da softver „ne sadrži funkcije generativne VI”. To je svesna odluka radi zaštite privatnosti i bezbednosti podataka, a fondacija je objašnjava rečenicom koja zvuči kao da je pisana za pravnike: „Svaka organizacija koja radi sa poverljivim, pravno zaštićenim ili ličnim podacima mora da zna kuda ti podaci idu, a jedina garancija koja preživljava reviziju jeste da oni ne napuštaju mašinu.”

Logika je jednostavna. Većina VI alata traži da se dokument pošalje na udaljeni server, gde nije jasno koliko dugo stoji i kako se s njim postupa. Za advokatsku kancelariju ili bolnicu to nije tehnička sitnica. Uslovi LibreOfficea su jasni: podaci da ostanu na uređaju i da nema zavisnosti od jednog jedinog VI dobavljača. „Do tada neće biti VI bilo koje vrste u standardnoj instalaciji; ekstenzije će biti dostupne za one koji žele da integrišu VI funkcije”, piše u saopštenju. Ko želi, može preko dodatka da poveže uređivač sa lokalnim modelom.

Ovo ide suprotno celoj industriji. Veliki proizvođači guraju VI u svaki meni, ponekad i po cenu da softver postane gori za korišćenje, a već se pojavljuju i programi čija je jedina svrha da te funkcije blokiraju ili uklone. LibreOffice se time svrstava među alternative koje korisnicima pomažu da izađu iz ekosistema velikih tehnoloških kompanija.

Evropa počinje ozbiljno da broji čiji serveri čuvaju njene dokumente: Francuska već seli 2,5 miliona državnih računara sa Windowsa na Linux. U takvom trenutku, besplatan paket koji garantuje da dokument ne izlazi iz mašine više je od tehničkog izbora. Da li iko u našim institucijama uopšte sebi postavlja ovo pitanje - ili čekamo da i to umesto nas odluči neki dobavljač?