Penzijski sistem je pod strukturnim fiskalnim pritiskom i bez reformi rupa će samo rasti. To je zaključak analize koju je po narudžbini Fiskalnog saveta izradio institut „Finance Think”. Deficit, koji je 2025. iznosio 5,2 odsto BDP-a, porastao bi na 6,3 odsto 2030. i dostigao vrhunac od oko 6,6 odsto u periodu 2035-2037.

I današnji teret je težak. Deficit za penzije, za troškove drugog stuba i za zdravstveno osiguranje 2025. dostigao je 54,4 milijarde denara. To znači da se oko 41 odsto sredstava Fonda pokriva iz budžeta, naspram 36 odsto 2023. godine. Direktor Fonda Nikola Memov kaže da je ove godine deficit 64 milijarde denara, deset milijardi više nego lane, i da za isplatu penzija nedostaje 500 miliona evra.

Razlozi nisu misterija. Stopa doprinosa godinama je smanjivana, a penzije su više puta povećavane mimo zakonske formule - linearnim povišicama i indeksacijom koja uključuje i plate, ne samo inflaciju. „To nije demografski efekat, već rezultat indeksacije i linearnih povećanja penzija”, kažu iz Fiskalnog saveta. Od 2023. rashodi za penzije rastu znatno brže od prihoda od doprinosa.

Demografija i siva ekonomija dovršavaju ostatak. Broj osiguranika po penzioneru bio je najpovoljniji oko 2016, kada je iznosio 1,85, i od tada pada. U periodu 2038-2048, kada tranzicioni troškovi dostignu vrhunac, pašće ispod 1,3, a oko sredine 2040-ih biće manje osiguranika nego penzionera.

Preporuka je kombinovani paket: postepeno povećanje doprinosa na 20 odsto, indeksacija penzija samo inflacijom, smanjenje sive ekonomije i veće učešće žena na tržištu rada. Takav paket, prema analizi, može da uštedi do 5,5 milijardi evra u narednoj deceniji. Memov se slaže da doprinos treba da raste, ali postepeno.

Postoji i jedna brojka koja se retko izgovara naglas. Bez reformi, odnos prosečne penzije i neto plate pada sa 59 na 35 odsto do 2050. Deficit na duži rok naizgled se smanjuje, ali samo zato što penzije sve više zaostaju za platama. Hoće li se ijedna partija usuditi da to kaže biračima pred sledeće izbore - ili će linearna povišica ponovo biti bolja kampanja od reforme?