Opoziciona SDSM ove nedelje najavila je nove napade na Venka Filipčea. Manasievski iz vladajućeg VMRO-DPMNE izjavio je: „Ne postoji bugarski zahtev koji Venko Filipče neće ispuniti da bi došao na vlast”. Rečenica je oštra, optužbe ozbiljne, a kontekst - tipičan za trenutno političko stanje u Makedoniji, gde se svako unutrašnje pitanje odmah uvija oko odnosa sa Bugarskom.

Manasievski, kako je standard u ovakvim saopštenjima, nije ponudio konkretne dokaze o tome koje je bugarske zahteve Filipče bio spreman da ispuni. To je politička retorika koja se odnosi na širu percepciju da je SDSM spremnija na kompromis sa Sofijom nego VMRO-DPMNE. Da li je to istorijski tačno, da li je taktički izbor ili čisti marketing - to je drugo pitanje.

Istovremeno, rasprava o ustavnim izmenama ponovo je otvorena. SDSM insistira: bez ustavnih promena, bez priznavanja manjina u Ustavu - uključujući Bugare, ali i Srbe, Hrvate, Rome, Bošnjake, Turke i Albance - nema napretka prema EU. Timčo Mucunski, ministar inostranih poslova, poslao je diplomatsku notu ambasadi Bugarske u Skoplju nakon terminoloških neslaganja sa bugarskim kolegom Čamovom.

Manasievski tvrdi da SDSM ima 3 odsto na rang-listama upravo zbog takve politike. Brojka je diskutabilna, ali generalni trend je jasan - stranka ima problem sa javnom percepcijom, posebno posle mandata u kome je morala da prihvati najsloženije kompromise za Makedoniju u poslednjem veku.

Pitanje koje nijedna od dve stranke neće glasno staviti na sto: ako EU integracija zahteva ustavne promene, a te ustavne promene su politički neprihvatljive za deo javnosti, šta je sledeće? Hoćemo li sledećih dvadeset godina biti u istoj poziciji - na ulazu, bez ulaska, sa listom promena koje svaka vlada na svoj način odbija?

Makedonci čekaju već 21 godinu na EU. Svaka vlada prebacuje odgovornost na sledeću. I svaka opozicija, kada uđe u opoziciju, nudi sve dostupnija rešenja od onih koja je ranije kritikovala. To je politički ciklus naše države - i nema jasnog izlaza iz njega.