Kineski startap Manus pregovara da prikupi 500 miliona dolara (oko 460 miliona evra) pri proceni vrednosti od 4 milijarde dolara. Brojka sama po sebi je obična za ovu industriju. Put do nje nije - ista firma je pre manje od godinu dana prodata Meti za dve milijarde, pa je Peking zaustavio ugovor, pa se ona otkupila nazad od sopstvenih investitora pri oko dve milijarde. Sada traži duplo više.

Hronologiju vredi izložiti jer priču kazuje bolje od svakog komentara. Manus je postao vidljiv prošle godine posle demonstracije svog agenta za veštačku inteligenciju. Sredinu 2025. dočekao je s preseljenjem osoblja u Singapur. U decembru je objavio da ga Meta kupuje za dve milijarde dolara, s godišnjim ponovljivim prihodom tada prijavljenim preko 100 miliona dolara. Zatim su u Kini prevladali strahovi da zemlja gubi svoje istraživače i kadrove na Zapadu - i Peking je blokirao ugovor, pozivajući se na moguća kršenja izvoznih kontrola i pravila o stranim investicijama.

Ono što je usledilo liči na razvod s podelom servera. Firma se mesecima odmotavala od američkog vlasnika. Rani investitori pomogli su joj da otkupi sopstvene akcije. U avgustu je poručila korisnicima da sami izvezu i sačuvaju podatke, jer mora da obriše sve stvoreno posle preuzimanja od Mete - da bi se „uskladila s regulatornim zahtevima u određenim jurisdikcijama”. Klijent koji sam nosi arhivu kući retka je scena u ovoj industriji.

Ovog meseca Manus je objavio da ponovo radi samostalno i da osnivački tim ostaje na čelu. Među mogućim investitorima u novoj rundi su IDG Capital, Boyu Capital i proizvođač baterija CATL, pored postojećih Tencent, HSG i ZhenFund. Pominje se i restrukturiranje kao priprema za izlazak na berzu u Hongkongu.

Proizvod, inače, nije ništa što konkurencija nema - čet-bot i alatke s kojima korisnik pravi aplikacije, sajtove, dizajne, prezentacije i video, slično onome što nude OpenAI, Lovable i Replit. Manus nije odgovorio na zahtev za komentar.

Ono što ova priča pokazuje nije o proizvodu. Dvostruko viša vrednost posle blokirane prodaje i posle brisanja podataka jeste vrednovanje nečeg drugog - toga što je firma ostala kineska. Kada država odluči da jedan startap ne sme da se proda, on prestaje da bude samo kompanija. Koliko startapa iz ovog regiona bi dobilo takvu zaštitu - i koliko njih bi je želelo?