Kad te planina proguta uveče, svaki minut teži. Rumunski državljanin koji je sam pešačio kod Matke, u blizini pećine Vrelo, izgubio se i završio u šestočasovnoj noćnoj potrazi kroz stene. Pronađen je tek u 03:45 ujutro - uznemiren i dezorijentisan, ali u stabilnom stanju. Na kraju - srećan ishod. Ali priča otkriva i nešto drugo.

Spasilačke ekipe nisu mogle da priđu sa strane Matke zbog nepristupačnog terena - morale su da uđu preko Nacionalnog parka „Jasen". Operateri iz Centra za upravljanje krizama sve vreme su održavali kontakt s izgubljenim, savetujući ga da ostane na mestu da se ne bi kretao u mraku i da se ne bi dezorijentisao još više. Upravo to savetovanje, tiho preko telefona kroz noć, verovatno ga je spasilo.

Matka je jedna od najposećenijih turističkih tačaka u blizini Skoplja - ali je i mesto gde teren ne prašta greške. Svakog leta slušamo slične priče: neko je krenuo sam, bez opreme, bez da javi kuda ide, i završio u potrazi koja angažuje desetine ljudi. Ovog puta završilo je dobro. Ali koliko puta treba da se ponovi isto da shvatimo da planina traži poštovanje, ne samo lepe fotografije?

Spasilačke službe su obavile svoj posao - i to u uslovima koji nisu laki, noć, stene, nepristupačan teren. Pitanje nije da li će oni biti tamo (oni uvek jesu), već koliko dugo ćemo se oslanjati na njihovu spremnost umesto na sopstvenu opreznost. Jedan telefonski poziv pre nego što kreneš - kuda ideš, kad se vraćaš - vredi više od cele noćne potrage.