Dok region trči ka Evropi, Makedonija se ponovo raspravlja ko ga je zakočio. Novi Izborni zakonik ostaje blokiran - stranke nisu ni korak bliže dogovoru, a rok je 15. jul. Glavna tačka razdora? Glasanje Makedonaca koji žive u inostranstvu. Klasična balkanska scena: važan zakon zaglavljen na detalju koji svaka strana koristi da prebaci krivicu na drugu.

Stvar nije samo unutrašnja. Donošenje novog zakonika direktno je povezano s Reformskom agendom EU, koja predviđa finansijsku podršku od 4 miliona evra preko Plana za rast. Ako nema dogovora do 15. jula, na riziku nije samo taj priliv, već i poverenje u sposobnost makedonskih institucija da sprovedu ozbiljne reforme. Drugim rečima - opet sami sebi stavljamo kamen na put ka Evropi.

VMRO-DPMNE se povukla iz dve suštinske tačke: iz elektronskog glasanja ljudi u inostranstvu (tražeći glasanje poštom) i iz dogovora da se podzakonski akti Državne izborne komisije donose konsenzusom. Opozicija pak tvrdi da vlast opstruira. Evrokomesarka Marta Kos uputila je jasan poziv Skoplju - postignite konsenzus. Kad Evropa mora da ti kaže „dogovorite se", to je već pokazatelj da nešto duboko ne funkcioniše.

Ovo je priča koju Makedonija živi decenijama: svaki evropski korak zapinje na unutrašnjoj svađi, a onda se svi čude zašto nas susedi prestižu. Glasanje naših ljudi u inostranstvu je važno pitanje i zaslužuje ozbiljnu debatu - ali ne kao talac u obračunu među strankama nekoliko dana pred rok. Pitanje nije ko je u pravu za poštu ili elektronsko glasanje. Pitanje je zašto ponovo biramo svađu pre dogovora, kad cenu plaća cela zemlja.