Kad najavljuješ „invaziju", a na terenu se pojavi jedva stotinu ljudi, razlika između reči i brojke govori sve. DUI je najavljivao masovni protest u Tetovu, a na maršu se okupilo - prema procenama sa samog mesta - oko 100 do 150 građana. Za stranku koja se decenijama predstavlja kao glas Albanaca u Makedoniji, to je brojka koja govori više od svakog govora.

Povod za protest bila je odluka Ustavnog suda, koji je kao nezakonitu poništio odluku tetovskog Saveta iz 2007. godine o preimenovanju desetak ulica. DUI tvrdi da to ugrožava principe Ohridskog okvirnog sporazuma i prava zajednica. Protest je prošao mirno, bez incidenata - ali i bez masovnosti koja je bila najavljena.

Ono što ovaj protest otkriva nije spor oko imena ulica, već stanje same DUI. Stranka koja je godinama bila neizbežan faktor u svakoj vlasti sada saziva protest i dobija stotinu ljudi. Da li je to znak da su se glasači umorili od istih lica koja obećavaju zaštitu prava, a u međuvremenu su bili deo svake vlade koja je ta prava navodno gazila? Pitanje visi u vazduhu nad polupraznim trgom.

Preimenovanje ulica je osetljiva tema - simboli znače nešto, naročito u gradu poput Tetova. Ali kad jedna stranka najavljuje „invaziju" da bi prikrila da više ne može da okupi narod, to nije borba za prava, već borba za relevantnost. A relevantnost se, za razliku od ulica, ne vraća protestom. Ona se gubi tiho, čovek po čovek, dok stranka još misli da će reč „invazija" napuniti trg.