Kad nafta na svetskim berzama raste, džep makedonskog vozača to oseti odmah. Barel „Brent" popeo se preko 110 dolara, američka sirova nafta preko 107 - rast podstaknut tenzijama na Bliskom istoku i nestabilnošću tržišta. A kod nas, kao po pravilu, to znači samo jedno: poskupljenje na pumpi.

Od 7. jula važe nove cene. Eurosuper BS-95 košta 85,5 denara po litru, BS-98 je 87,5, a dizel 82,5 denara - s povećanjem od 2,50 denara za dizel i jedan denar za benzine. Referentne cene na svetskom nivou porasle su značajno - benzini za preko 2,5 odsto, dizel za preko 5 odsto. RKE kaže da cena samo prati dinamiku tržišta.

Problem je što kad nafta pada, smanjenje kod nas dolazi sporo i stidljivo - a kad raste, poskupljenje stiže odmah i u potpunosti. Na to se dodaje i slabljenje denara u odnosu na dolar za oko 1,5 odsto, što dodatno pritiska uvoz energenata. Znači plaćamo dvostruko - i višu cenu nafte, i slabiji denar.

Za zemlju bez sopstvene nafte, zavisnost od svetskog tržišta je realnost koja se ne može izbeći. Ali način na koji se ta zavisnost prenosi na građanina - brzo naviše, sporo naniže - pitanje je politike, ne geologije. Svaki litar koji poskupi znači i skuplji prevoz, skuplju hranu, skuplje sve. Pitanje koje vozač postavlja na svakoj pumpi ostaje isto: zašto kad svet pojeftinjuje, mi to poslednji osetimo?