Polovina prošlogodišnjeg pirinča još stoji po ambarima - neprodata, a nova žetva kuca na vrata. Proizvođači pirinča ostavljeni su u neizvesnosti, bez organizovanog otkupa i bez najavljene cene za ovu sezonu. Za jednu od najtežih poljoprivrednih kultura u zemlji, to nije zastoj - to je tihi kolaps.

Brojke su nemilosrdne. Otkupna cena pirinčane arpe kreće se između 18 i 20 denara po kilogramu - najniži nivo u poslednjih 10 godina - dok je proizvodna cena oko 25 denara. Znači poljoprivrednik radi s čistim gubitkom. A u isto vreme, beli pirinač u prodavnicama košta od 120 do 150 denara. Negde između njive i police, neko zarađuje - ali to nije čovek koji ga je posejao.

Iz Vlade kažu da je već isplaćena interventna isplata od oko 50 miliona denara proizvođačima pirinča. Iz opozicije tvrde da je to krpljenje, a ne rešenje - nema najave otkupnih cena ni subvencija za pirinač koji se proizvodi sada. I dok političari prebacuju brojke jedni drugima, poljoprivrednik gleda kako mu rod truli u ambaru koji nije napravljen da čuva žito mesecima.

Ovo je priča koja se ponavlja kod svake kulture u zemlji - grožđe, duvan, paradajz, a sad pirinač. Neko obeća otkup, neko kasni sa subvencijom, a na kraju seljak ostaje s punim ambarom i praznim džepom. Pitanje nije da li će biti još jedna interventna isplata pred izbore. Pitanje je kad ćemo imati sistem u kojem onaj ko proizvodi hranu neće biti poslednji na redu da zaradi od nje. Jer bez njega - nema ni pirinča, ni grožđa, ni trpeze.