Premijer Hristijan Mickoski i predsednica Gordana Siljanovska-Davkova uputili su zvanične čestitke povodom 23. maja, nacionalnog dana Vlaha. Jedna od onih ritualnih, uvek-istih državnih čestitki koje se ponavljaju svake godine. S jednom malom razlikom - ove godine politički kontekst ispod njih je vidljiviji.

Mickoski je istakao „istorijsku ulogu i kulturni doprinos" vlaške zajednice. Siljanovska je naglasila da je Makedonija „jedina država u kojoj su Vlasi ustavni etnički entitet". To je važna izjava - Vlasi u susednim državama (Grčka, Albanija, Bugarska, Rumunija) priznati su kao male etničke manjine, ali ni u jednoj od njih nemaju ustavni status kao u Makedoniji.

Prema popisu iz 2021. godine, 8.714 građana izjasnilo se kao Vlasi u Makedoniji - iako neformalne procene idu i do 15.000-20.000, s obzirom na asimilaciju koja traje decenijama. Koncentrisani su u nekoliko gradova - Bitolj, Kruševo, Štip, i u manjim selima. Brojčano nije velika zajednica, ali njihov jezik - vlaški, romanski dijalekat - i tradicija - čaršijska, trgovačko-stočarska - važni su elementi balkanskog mozaika. Šire vlaško stanovništvo je u statusu postepenog gubitka jezika - samo 3.151 građanin izjasnio se da im je vlaški maternji jezik, a mladi prelaze na makedonski i albanski.

Politička retorika prema Vlasima nije baš besplatna. Vlasi se tradicionalno smatraju etničkom grupom lojalnom makedonskom političkom mejnstrimu - njihova glasačka baza je skromna, ali konzistentna. Ovaj tip „potvrdnih čestitki" je deo održavanja tog mosta. Nikakav rizik za vladu, politički bezbedan gest, a istovremeno signal ostalim manjinama - „poštujemo vam prava ako ste lojalni".

Možda će poštovanje prema Vlasima biti uverljivije kada vidimo konkretne mere za očuvanje jezika. Vlaški časovi u osnovnim školama. Finansiranje vlaškog kulturnog udruženja Manuš. Očuvanje stare čaršijske arhitekture u Kruševu. Sve je to u nadležnosti države, i nijedna čestitka to ne može da zameni. Vlasi su čestitke slušali i pre 20 godina. I dalje čekaju konkretne odluke.