Na proslavi 36-godišnjice VMRO-DPMNE u Strumici, premijer Hristijan Mickoski ponovio je ono što naziva crvenom linijom: „Nema cenkanja oko našeg makedonskog identiteta." Istovremeno je poručio građanima da se pripreme za „maraton" ka Evropskoj uniji.

Poruka je jasna i za domaću i za spoljnu publiku. Ka Briselu - da članstvo ostaje strateški cilj, ali ne po svaku cenu. Ka sopstvenim glasačima - da vlast neće odstupiti po pitanjima identiteta i jezika, temama oko kojih se vodi spor s Bugarskom.

Retorika o „crvenim linijama" i „maratonima" zvuči čvrsto, ali i zgodno nejasno. Maraton nema rok - i upravo to je politički korisno. Kad te pitaju zašto nema napretka, uvek možeš da kažeš da maraton traje. A identitet kao „crvena linija" je pozicija s koje se teško može izgubiti pred domaćom publikom, bez obzira na to šta se zapravo dešava za pregovaračkim stolom.

Pitanje koje ostaje da visi je praktično, ne ideološko: šta konkretno nudi ova vlada da pomeri proces napred, osim tvrdnje da neće odstupiti? Balkan predobro zna da „nema cenkanja" zvuči herojski na mitingu, ali da se prava politika uvek odvija u sitnim ustupcima daleko od stadiona. Dokle će stići maraton ako niko ne želi prvi da krene?