Poslanik Antonio Milošoski optužuje javne tužioce Islam Abazi i Katerinu Kolarević da su namerno izbacili izveštaje Državnog zavoda za reviziju (DZR) iz istrage za kupovinu mazuta vrednog 167 miliona evra za TEC Negotino. Drugim rečima - prema Milošoskom, ovo nije istraga. To je simulacija.

Glavne tvrdnje Milošoskog su konkretne. Prvo, tužioci su se oslonili na izjave „neprofesionalnih i nekompetentnih" osoba, umesto na formalne izveštaje DZR. Drugo, DZR je 2024. godine utvrdio da je mazut dolazio od drugog snabdevača od onog koji je bio dogovoren između ESM, termoelektrane i odobrenog vendora. Treće, tehničke službe ESM su utvrdile prisustvo nečistoća u mazutu, što je izazvalo probleme u opremi termocentrale.

Uprkos svim ovim dokumentovanim problemima, izmenjen ugovor je povećao ukupan iznos na 167 miliona evra. Milošoski traži od Saveta javnih tužilaca da ispita da li su tužioci napravili propust ili namerno ignorisali dokumente. „Javnost zaslužuje istinu", izjavio je on.

Sa druge strane diskusije, tužiteljka Kolarević izjavila je da su tehnički predstavnici ESM i TEC Negotino u martu 2026. godine svedočili da su procedure bile pravilne i ugovori potpuno poštovani. ESM najavi žalbu, tvrdeći da tehnički kadrovi nemaju ekonomsku ekspertizu za procenu finansijske štete.

Balkan ovaj tip slučaja zna napamet. Energetska kompanija kupuje gorivo od neregistrovanog snabdevača, DZR piše izveštaj, tužilaštvo „istražuje" nekoliko godina, potom cela stvar zamukne. Ali 167 miliona evra nije sitna šteta. To je skoro 10.000 evra po makedonskom građaninu koje je neko poslao u tuđi džep i niko ne odgovara. Gde su te pare sada? I zašto ovakve istrage u Makedoniji uvek završavaju kao „tehnički propust" bez krivca?