Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su za jedan dan njegove jedinice zauzele 120 zgrada u gradu Konstantinovka u istočnoj Ukrajini. Brojka zvuči dramatično - ali i dolazi isključivo sa jedne strane, bez nezavisne potvrde i bez ukrajinskog odgovora. A u ratu, prva žrtva je uvek brojka.

Prema ruskoj verziji, borbe su se prebacile sa linijskog fronta u uličnu borbu koja se vodi „blok po blok, zgrada po zgrada", sa fokusom na jugozapadni deo grada gde su navodno opkoljene ukrajinske jedinice - 28. i 100. mehanizovana brigada. Moskva tvrdi i za velike ukrajinske gubitke: do 100 poginulih samo u Konstantinovki, uništena oklopna vozila, pikapovi, artiljerijska oruđa i desetine robotskih sistema.

Tu je mesto za oprez. Urbani rat po pravilu znači sporo napredovanje, teške gubitke za napadača i složenu odbranu - upravo suprotno od slike brzog proboja koju prodaje svako saopštenje. Kad jedna armija objavi tačan broj zgrada zauzetih za jedan dan, to više liči na poruke za domaću publiku nego na proverljiv ratni izveštaj. Zašto bi se verovalo brojci koju niko nezavisan nije video?

Za Balkan ovo nije daleka vest. Region predobro zna šta znači kad rat uđe u gradove - kad front više nije linija na mapi, nego ulica, zgrada, i ljudi zarobljeni među njima. Bez obzira čije su brojke, stvarnost na terenu je ista za obične ljude: uništen grad i životi rasparčani između dve armije koje se bore za svaki blok. Ostalo je propaganda, sa koje god strane dolazila.