Ministar inostranih poslova Timčo Mucunski govorio je na sastanku šefova diplomatija država članica NATO-a u Helsingborgu, Švedska, sa porukom koja nije bila diplomatski uglađena. „Zapadni Balkan ostaje područje u Evropi u kome postoji ozbiljan zlonamerni uticaj", izjavio je Mucunski. Prevod - niste rešili problem. Samo ste ga zaboravili.

Sastanak u Helsingborgu (21-22. maj 2026) služi za pripremu predstojećeg Samita NATO-a u Ankari, zakazanog za jul ove godine. Dnevni red obuhvata sve aktuelne bezbednosne izazove - Ukrajinu, Bliski istok, sajber pretnje, dezinformacije. Balkan nije bio u prvim redovima agende. Mucunski je insistirao da bude stavljen.

Njegova teza - region funkcioniše kao osporeno polje gde se seku pet linija uticaja: evropske integracije, ruski pritisak, kineski infrastrukturni interesi, etnički nacionalizam i dezinformacione kampanje. Slabe domaće institucije znače otvorena vrata za spoljni uticaj. Još uvek nismo našli način da ta vrata zatvaramo bez dodatne zapadne podrške.

Za odbrambeno ulaganje, Mucunski je pomenuo cilj NATO-a od 5 odsto BDP-a za odbranu. Sa važnim dodatkom - ne samo trošenje, već i izgradnja otpornih institucija, sajber bezbednosti i javnog razumevanja bezbednosnih izazova. Pametnija poruka od klasičnih brojki za oružje i tenkove. Dezinformacija u eri 5G može da napravi štetu koju nijedna tenkovska brigada ne može da vrati.

Pitanje koje ostaje bez otvorenog odgovora - šta Makedonija dobija konkretno. Izjave u Helsingborgu su jedno, sredstva i programi nešto drugo. Prošlogodišnji Samit u Hagu doneo je obaveze povećanog finansiranja odbrane - ali koliko tih para stiže do makedonskih institucija? Koliko ih završava u stvarnom jačanju bezbednosti? Pitanja na koja Mucunski nije javno odgovorio. Možda i ne treba. Ali građani imaju pravo da znaju da li 5 odsto BDP-a za odbranu znači i 5 odsto više bezbednosti, ili samo 5 odsto manje budžeta za druge stvari.