Nafta je danas 67% skuplja u odnosu na period pre rata sa Iranom, a taj udar se postepeno prenosi kroz celu ekonomiju.

To ne znači da će svaki proizvod automatski poskupeti za tačno 67%, jer je nafta samo jedan deo njegove krajnje cene. Ali znači da skoro sve što zavisi od goriva, transporta, plastike i naftnih derivata dobija dodatni trošak.

Rat plaćamo svi mi - na benzinskoj pumpi, u marketu, u prodavnici i kroz svaki račun u koji su ugrađeni skuplji transport i proizvodnja.

Kada sipate gorivo - plaćate skuplje gorivo. Kada kupujete hranu - u njenu cenu ugrađen je transport. Kada kupujete odeću, tehniku, građevinski materijal ili bilo koji drugi proizvod - ponovo postoje transport, proizvodnja, ambalaža i energija.

Koliko god neko pokušavao da se sakrije iza velikih reči - geopolitika, interesi, strategije i vojni ciljevi - na kraju postoji jedna jednostavna istina:

Cenu nepromišljenih odluka plaćamo svi. Plaća čovek koji ujutru ide na posao i mora da sipa gorivo. Plaća porodica kada ide u market. Plaća poljoprivrednik kroz gorivo, prevoznik kroz transport, kompanija kroz proizvodnju, a na kraju ponovo plaća potrošač.

Neko možda donosi odluku za nekoliko minuta, iz bezbedne kancelarije hiljadama kilometara od sukoba.

Upravo zato, koliko god se neko krio iza politike, rata ili „viših interesa”, račun na kraju uvek stiže kod običnog čoveka.