„Odiseja” Kristofera Nolana stigla je u bioskope i vec se vodi rasprava da li je to film godine. Budžet kaže da je neko mnogo verovao u to: oko 250 miliona dolara, skoro tri sata trajanja i snimanje novom IMAX tehnologijom na lokacijama širom sveta.

Spisak imena je skoro neuctiv prema konkurenciji. Met Dejmon igra Odiseja, kralja Itake. Pored njega su En Hatavej, Tom Holand, Zendaja, Robert Patinson, Šarliz Teron, Lupita Njongo, Džon Legvizamo kao verni sluga Eumej, Eliot Pejdž i Mija Got. Nolan, koji sa 55 godina vec ima Oskara za „Openhajmera”, ponovo donosi svoj misticizam i poetski egzistencijalizam.

Kritika koja je stigla iz Španije je oprezna: „kolosalna superprodukcija puna atrakcija”, „velicanstvena i besprekorno izradjena”, idealna za one koji su uživali u „300” i „Troji”. Ali isti kriticar nece da kaže da je to film godine. Zna da to odlucuje publika, ne budžet.

Ono što stvarno intrigira jeste da je trojanski konj konacno prikazan s realizmom kakvog dosad nije bilo na ekranu. Prica stara skoro tri milenijuma, prepricavana na svakom školskom casu na Balkanu, dobila je 250 miliona dolara da izgleda kao da se stvarno dogodila.

I tu ima ironije koju vredi zabeležiti. Homer je „Odiseju” napisao o coveku koji hoce da se vrati kuci i putuje deset godina. Holivud je uzeo cetvrt milijarde dolara da nam objasni da je povratak kuci težak. Na Balkanu ta lekcija stiže besplatno, s autobuskom kartom i jednim koferom.

Hoce li te tri sata Nolana ubediti u nešto što svaka naša kuca s praznom sobom vec zna?