Dok se svet treso od ratova, kriza i premijera koji padaju kao domine, jedan čovek sedi na istom prestolu već skoro 59 godina. Sultan Bruneja danas puni 80. I dok se naši političari bore da prežive jedan mandat, on ih je sve nadživeo - i premijere, i ustave, i mode.

Hasanal Bolkiah ustoličen je 4. oktobra 1967. godine. Otada - tišina. Ne zato što nema šta da kaže, nego zato što ne mora. Ustav ove male države na severu Bornea bukvalno propisuje da sultan „nikad ne može da pogreši" - ni kao privatno lice, ni u svojoj službenoj ulozi. Zamislite političara kome zakon garantuje da je uvek u pravu. To nije monarhija, to je nedodirljivost utisnuta u papir.

A za svaki slučaj, on sam drži sve ključeve. Osim što je kralj, on je i premijer, i ministar odbrane, i ministar finansija, i poglavar islama u zemlji. Jedna ličnost, četiri fotelje. Kad je sve to u istim rukama, pitanje „ko će da odgovara" jednostavno nema kome da se postavi.

Porodica kao mala država

Dinastija Bolkiah jedna je od najbogatijih koje još uvek vladaju. Sultan ima 12 dece - petoricu sinova i sedam ćerki - iz tri braka. Najstariji, prestolonaslednik Al-Muhtadi Bilah, ima 52 godine. Od mlađe generacije najpoznatiji je princ Abdul Matin, koga su društvene mreže pretvorile u zvezdu - šarmantan, uvek uz oca na zvaničnim događajima, lice za novu publiku.

Bogatstvo koje se teško broji

Rezidencija se zove Nurul Iman i drugi je najveći dvorac na svetu - 200.000 kvadratnih metara, preko 18.000 prostorija i 290 kupatila. Veći je od Vatikana. Samo ga Zabranjeni grad u Pekingu nadmašuje. Unutra ima zlatne svodove; u dvorištu - kolekcija od preko 5.000 luksuznih automobila. Ferari, Rols-Rojs, Bentli, pa čak i sedam od sto formula-1 bolida Meklarena koji su uopšte napravljeni.

Lično bogatstvo procenjuje se na oko 16 milijardi dolara, uglavnom od nafte i gasa. Godinama je bio na vrhu lista „Forbsa". Ima šest aviona, dva helikoptera i potpuno prilagođen Boing 747 koji prima preko 500 putnika. Za pedeseti rođendan naručio je privatni koncert Majkla Džeksona - na kojem se na kraju nije ni pojavio.

Lako je ovo čitati kao bajku o dalekom, egzotičnom kralju. Ali iza sjaja stoji drugačija priča: država gde jedna ličnost drži sve, gde bogatstvo teče iz zemlje a ne iz truda ljudi, i gde tišina nije skromnost nego moć. Dugovečnost jednog vladara ne znači da je sistem zdrav. Ponekad znači baš suprotno - da niko nema ni prostor, ni pravo, da pita drugačije.