Ponekad najteže bitke nisu na terenu. Dok se Francuska bori za mesto u finalu Svetskog prvenstva, njen selektor Didije Dešam vodio je ekipu noseći bol koji nijedan trofej ne meri - 29. juna, usred turnira, preminula mu je majka.

Dešam se vratio u Francusku na sahranu, a potom se ponovo priključio ekipi. Tugu je pretvorio u rad - možda jedini način koji zna čovek koji je ceo život proveo u ritmu utakmica i priprema. Malo ko bi našao snage da sedne na klupu samo nekoliko dana nakon što je sahranio roditelja.

Dešam nije slučajan čovek. Rođen u Bajoni i odgajan u Angletu, on nosi duboke baskijske korene - njegov otac Pjer bio je profesionalni ragbista. „Volim da odem da gledam meč na peloti, iako nemam mnogo prilika", kaže selektor za domaće tradicije koje su mu u krvi. A njegov trenerski bilans govori sam: svetski šampion 2018, finalista 2022, treće mesto na evropskom šampionatu.

Pred polufinale protiv Španije, Dešam je ostao smiren i sa poštovanjem prema protivniku: „Dobro poznajemo Španiju, ona je aktuelni evropski šampion." Čovek koji zna i da pobedi i da izgubi - a sada pokazuje da zna i da radi dok unutra nosi najteži teret. To je priča koju svako na Balkanu, gde je porodica sve, razume bez ijedne reči prevoda.